##8,ZAŠTITA ŠUMA,GUBAR Dr # A A M I L O Š M A K S I M O V I Ć

#NNSUZBIJANJE GUBARA

#PPJUGOSLOVENSKI POLJOPRIVREDNO-ŠUMARSKI CENTAR - BEOGRAD

Dr MILOŠ MAKSIMO VIČ

SUZBIJANJE GUBARA - PRAKTIČNA UPUTSTYA -

#MMBEOGRAD #GG1965.

BIBLIOTEKA JUGOSLOVENSKOG POLJOPRIVREDNO ŠUMARSKOG CENTRA

Š u m a r s t v o 11

Odgovorni Urednik ING MILOŠ JEVTIĆ

*

Struöna r e c e n z i j a ING SRBOLJUB TODOROVIĆ ING MILOVAN JEREMIĆ

Jez ička i tehnička redakc i j a MILUTIN VUJOVIĆ, novinar

Poglavl je "SUZBIJANJE GOSENICA GUBARA" s a izuzetkom dela "Zamagl j ivanje s a z e m l j e " obradio je Ing MILOVAN JEREMIĆ

Š T A M P A

OFSET ŠTAMPA, BEOGRAD, z m a j jov ina 21

P R E D G O V O R I Z D A V A Č A

JoS jedanput smo suočeni s a izrazi tom gradaci jom gubara, jedne od

najvećih Štetočina naSih Suma i voćnjaka. Ako se dobro organizovanim i

b rzo i uporno sprovodjenim m e r a m a suzbijanja ne ublaže posledice s adaš -

nje prenamnoZenosti ove Štetočine, može se dogoditi da Stete u voćnjaci-

ma i Šumama samo u 1965. godini dostignu iznos od nekoliko desetina m i -

l i jardi d inara .

Da bi se s t ručnjac ima i svima onima koji će imati dužnost da o rga -

nizuju ili rukovode borbom protiv gubara pruži la neophodna praktična uput-

stva, izdaje s e ova publikacija pisana na naCin da je mogu kor is t i t i i svi

proizvodjači u Šumarstvu i poljoprivredi, kao i zainteresovane društveno-

politiöke organizaci je koje uCestvuju u masovnim akcijama na suzbijanju

gubara. Potreba za Štampanjem jednog ovakvog priruönika naglašena je i

Činjenicom da su poslednje publikacije o borbi sa gubarom objavljene p re

viSe od 15 godina pa ih je danas teSko naći, a u medjuvrememi nauka i

p r a k s a su doSli do novih saznanja i iskustava na suzbijanju Štetnih inseka-

ta koje , razumlj ivo, t reba da nadju svoje mesto i kada se radi o gubaru.

Publikacija s e izdaje u okviru p rograma koriSĆenja s reds tava Sa-

veznog budžeta za 1964. godinu za unapredjenje poljoprivrede i Šumarstva,

a na inicijativu Savezne komisi je za suzbijanje gubara.

Beograd decembra 1964. god.

Jugoslo venski

poljoprivredno Šumarski centar

3

тш

S A D R Ž A J

PREDGOVOR IZDAVAČA

O GUB ARU KAO ŠTETOČINI

Šteta od gubara

NeSto o životu gubara

Pr i rodni nepr i ja te l j i gubara

KONTROLA BROJNOSTI GUBARA

MarSrutna metoda

Metoda p resecan ja pravaca

Metoda klopki

Metoda oglednih površ ina

Kontrola brojnost i u voćnjacima

SUZBIJANJE GUBARA

A. Uništavanje legala

- Natapanje dinozanom

- MehaniCko uništavanje

Masovne akcije uništavanja gubara

B, Suzbijanje gusenica gubara

- U voćnjacima

Prskan je 23

OroSavanje 26

Zamagljivanje 26

ZaStitai pojasevi 27

- U Sumama 28

Zamagljivanje sa zemlje 29

Zamagljivanje iz aviona 32

Prskanje 33

ORGANIZACIJA I PLAN BORBE 34

Organizacija borbe 35

Izrada plana borbe #KK36

O GUBARU KAO ŠTETOČINI

Štete od gubara

Gubar je naS na j raspros t ran jen i j i Štetni insekat, poznat po velikim najezdama gusenica u Sumama i voćnjacima u kojima izaziva golobrst . Iz obrStenih Suma i voćnjaka gusenice mogu preć i i u druge kulture kao pšenicu, kukuruz, vinograde i d r . One se s reću u velikom broju po livada-m a i putevima, ulaze u kuće i druge ekonomske zgrade, zagadjuju izvore i potoke itd.

ObrSćene voćke ne samo da ne daju rod u godini kada su oštećene, već ni naredne godine. U obrSćenim Sumama izostaje p r i r a s t drvne mase . Ako se golobrst ponovi uzastopce dve ili t r i godine, nastupa suSenje voća-ka i Šumskog drveća.

NaSe listopadne Sume pružaju vrlo povoljne uslove za život gubara. Ali, zbog izvesnih specifičnosti za njegovo razviće u raznim kra jev ima naSe zemlje , on se svake godine u nekom području pojavljuje u većem b r o -ju, Sto znaCi da stalno priCinjava Stete. Medjutim, u glavnim područj ima svoga raspros t ran jen ja , u nizinskim hras tovim i drugim listopadnim Su-mama i pobrdju, gubar se povremeno javlja u izrazi t im gradaci jama koje t r a ju 5 - 6 godina.

U posleratnom periodu bilo je t r i takve gradaci je . Samo 1948. godine Stete su dostigle visinu prvog narodnog za jma , a u celoj gradaci j i , koja je t r a j a l a od 1946. do 1950. godine, i p reko 10 mil i jardi d inara . U drugoj gradaci j i od 1953. do 1958. godine, Stete su p remaš i le 20 mi l i jardi d inara . Stete prouzrokovane od gubara u 1964. godini procenjene su na podruCju SR Srbije na blizu jednu mil i jardu dinara, dok bi one u 1965. godini, u s lu -Caju nepreduzimanja m e r a zašti te samo u voćnjacima mogle dostići 15 mi l i ja rd i dinara.

7