Еtnolosko Antropoloske Sveske Br 19

7/26/2019 tnolosko Antropoloske Sveske Br 19

1/210

o-

-


2/210


3/210

- -

. 19, (.)8, 2012.

:

:

:

. , . ,

, ,

,

: ,

:

:

:

19.10.2012.

:

13

11 000

0113206268 ( ),

0112636804 ( )

[email protected]

www.eads.org.rs

ISSN 1821-3723

39

COBISS.SR-ID 6236162
mailto:[email protected]://www.eads.org.rs/http://www.eads.org.rs/mailto:[email protected]


4/210


5/210

9

25

:

47

- :

65

Maria Hnaraki

Cretan identity through its dancing history

87

-

()

113

139

Lantzos Vassilis

Spurious revival and dance events: the case of the anastenaria

worship in Kosti, Bulgaria


6/210

161

John G. Plemmenos

Renegotiating ritual performance: the role of Greek musicians in

dervish ceremonials during the Ottoman era

175

195

- , 20. : , SystemIntelligence Products: , 2012, 174 .

201

. - , 2930. 2012.

208

. , , , 3. 2012.


7/210


8/210


9/210

:398.01(497.11)

E-o 19, (..) 8(2012)

[email protected]

: . -

- . - , , - , , . , , , , - . - , - , .

: , ,

fakelore - 20. , , , . - , - (Dorson 1976, 5).

20. , -, , - , . , -

(. . 177035) .
mailto:[email protected]:[email protected]


10/210

E-o19, (..) 8(2012)

10

-, , -

/ . - - , - .

, - , - (Ben Botkin), (A Treasuryof American Folklore1944), (James Stevens)

(Paul Bunyan) 1925. ., Folklore and Fakelore , -, , , - , -. , Red River LumberCompany, . , , -

- , , - .

- , (Dundes 1985, 1989), , , - . - , - , 19. 20. , . , fakelore. , - /, -, , , - . , , -


11/210

E-o 19, (..) 8(2012)

11

- - , -

- .

18. (James Macpherson,Poems of Ossian,1765), - - -. , , , ,

, - - (Kokjara 1984, 165-171, Dundes 1989, 42-43).

(EliasLnnrot) , - 1835. . - (- -) . - .

, - , - , - -. , , - , , . ,1 - - - (Kokjara 1984, 335-336, Dundes 1989, 45-46, Mead1962). - , Kalevipoeg, () , , (Dundes 1989, 47,Kokjara 1984, 338). , -Barzaz-Breiz 1839. ,

1 (Martti Haavio)

- (Dundes 1989, 46, Wilson, 1976, 123).


12/210

E-o19, (..) 8(2012)

12

. , -

, - (Kokjara 1984, 310-311).

, (Kinderund Hausmrchen), 1812. . (Jack Zipes), : - , - - -

, ., (. Kokjara 1984, 280) - , - , , ., , / , - ( ),

. , , - , - , - . , - , - (. Antonijevi 2008). - , , - (Kokjara 1984, 282), -. , , , . - , - , -. , - , , ,


13/210

E-o 19, (..) 8(2012)

13

. 1819.

, - . ,, , , , 19. a2 . , , , .

, (Kokjara1984, 280-285, 292-293; Zipes 1987, 66-74; Dundes 1989, 44-45).

19. 20. , , -

. 19. , , -. , . , K - , , . , - - , , .

-, ,

2 ,

, , (Kokjara 1984, 293).


14/210

E-o19, (..) 8(2012)

14

, , - ( ) - , ,

, , - ( 2001, 242). , , -, .

20. 3 (1884-1968), , , ,

. , - , , - . 1925. , - ( ), - 25 , (1863-1956) 250 .

- : ' : , , - ', . , - (- 2001, 430). - , , , , - - (, 429). , , - . - , , - , - , - .

3

14. 2000, .31240, .25.


15/210

E-o 19, (..) 8(2012)

15

, , , (, 303-304). ,

, (, 431).

, - , 1957. - , - , ,

, - , - , - , -. . - , , ,, , , , . -

, , . -, , - , - - - , - [] - (!). , 1959. - , (- 2001, 243, 428-430).

,


16/210

E-o19, (..) 8(2012)

16

. , :

(Pei 1967) ; ( 1974) -, - ( [1997] 2001) - , - ; - ( 1975) . .

(1811-1882) 1835. . , , . , , , - , . , - .

19. ,

, -. - , - , - , 1427. . - , . -, . - , -, - 19. . , . . . -, , , , . , -


17/210

E-o 19, (..) 8(2012)

17

, . , , - , , , .

, - 15. . , .

. - . - . - . ,

. - , . , , -, , .

1861. 1878., , , . , - -

, . , , - .

, - . - , , , - .

(18301887)

. , , , - , , . , , 19. . - ,


18/210

E-o19, (..) 8(2012)

18

, , . , - . -

, .

. - . , . - , .

1862. 1869. , , - . , - -.

, , -, . -

, . . .

? - , . - , - . , , , , . , -, . , - : - . - . , . -


19/210

E-o 19, (..) 8(2012)

19

, . ,

, , . , , - .

. - . - -. , , ,

, . - . - , , . , , , 19. - , .

-. - . , , , . - , - . -. , . - . , , .

, - : - , , , .


20/210

E-o19, (..) 8(2012)

20

-.

(- 2001, 300). , - , , - , . , , - , (, 304, 307).

, -

. - , , - . - (III, 24) - (III, 37). -

, -, , , - ( 2001, 298-300). - . - - . - , , - - . , , , .

. . (1840-1897) -

.


21/210

E-o 19, (..) 8(2012)

21

- . , , , -

. , - , . , . , , , , . , , , - , , - . -

, , , . , - , , .

, - . , , . , , , , -

. - , - .

, , I, II, III, 1869, 1870. 1875. , 1325 . , , - . , , . - . . - . - ,- -.4 , . ,

4

, - () .


22/210

E-o19, (..) 8(2012)

22

- . -

, , , , (!). - 1875. .

, - , - . - , , -

-(1872) , .

. . - - 19. . - - , . ,

, , , , - . - , , , - , .

, , - - , , . - , - , . , , , -. , - fakelore -


23/210

E-o 19, (..) 8(2012)

23

-. , , , , -

. , -, , , - , - .

:

Antonijevi, Dragana. 2008. O Crvenkapi, Durexu i ljutnji: proizvod-nja, znaenje i recepcija jedne bajke i jedne reklamne poruke.Etnoantropoloki problemi 3 (1): 11-38.

, . 1975. - . . .: .

Dorson, Richard. 1976.Folklore and Fakelore. Essays toward a Disci-

pline of Folk Studies.Harvard University Press.

Dundes, Alan. 1985. Nationalistic Inferiority Complexes and the Fa-brication of Fakelore. Journal of Folklore Research 22 (1): 5-18.

Dundes, Alan. 1989.The Fabrication of Fakelore. InFolklore Mat-ters, A. Dundes, 40-56. Knoxville: The University of Tennessee Press.

, . 1974. - . . 8:79-259.

Kokjara, uzepe. 1984. Istorija folklora u Evropi, I. Beograd: ProsvetaXX vek.

, . 1997. -.29: 193-242.

, . 2001. , (.) , . : " ".

Mead, W. R. 1962. Kalevala and the Rise of Finnish Nationality.

Folklore 73: 217-229.

Pei, Radmila. 1967. Vuk Vrevi. Beograd: Filoloki fakultet beogra-dskog univerziteta.

Wilson, William A. 1976. Folklore and Nationalism in Modern Finland.

Bloomington: Indiana University Press.
http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=SEAL&mode=5&id=1853594621023870&PF=AU&term=%22%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B,%20%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%20%D0%9C.%22http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=SEAL&mode=5&id=1853594621023870&PF=AU&term=%22%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B,%20%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%20%D0%9C.%22http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=SEAL&mode=5&id=1853594621023870&PF=AU&term=%22%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B,%20%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%20%D0%9C.%22


24/210

E-o19, (..) 8(2012)

24

Zipes, Jack. 1987. The Enchanted Forest of the Brothers Grimm: New

Modes of Approaching the Grimm's Fairy Tales. Germanic Review62 (2) :

66-74.

Dragana Antonijevi

False folklorists of serbian folklore

Abstract: This paper begins with the reflection on the term false folklo-re and its characteristics after which the examples of the most famous d-omestic and international folkloric hoaxes are given. False folklore refers

to the phenomenon of planting the fabricated, transcribed or corrected

folklore or changing it in any other arbitrary fashion and then planting it in

public as the authentic folklore. The causes of this phenomenon vary frompersonal promotion, vanity, material gain and the popularization of -

uneducated and inaccurate collectors and forgers of folklore to their p-

atriotic and political reasons, where the goal is the national awakening and

the embellishment of the traditions of their compatriots. This phenomenon

is similar to the concept of invented traditions with the exception that -forging the folklore has been unequivocally dismissed by many as somet-

hing extremely detrimental for science, wider reading audience and the o-

verall reception of folk literature.

Key words:false folklore, forging and mystification of folklore, critical a-ssessment of folkloric works


25/210

: 398.838(497.6)(091)784.4(497.6)(091)

E-o 19, (..) 8 (2012)

Davor [email protected]

etiri okvira za jednu pesmu: kratka biografija sevdalinke

Apstrakt:

Imajui u vidu dugo trajanjebosanskohercegovake ljubavne narodne pesme po-znate pod nazivomsevdalinka, kao i to da je ona, osim u Bosni i Hercegovini, bila

vrlo popularna na itavom junoslovenskom prostoru, a nakon raspada Jugoslavijepostala simbol kulturnog identiteta Bonjaka, u radu e, kroz etiri okvira, biti pri-kazan portret ove folklorne tvorevine, tj. njen nastanak, razvoj i glavna obeleja.

Kljune rei:Sevdalinka, ljubavna narodna lirika, narodna muzika, kultura, istorija, Bosna iHercegovina

Znaenjski okvir

Sevdalinka ljubavna narodna pesma nastala u gradskoj sredini Bosne iHercegovine za vreme osmanske vladavine tim delom Balkana (14631878). Kao amalgam starobosanske lirske pesme i uticaja islamske kulture,

sevdalinka se vremenom proirila na gotovo itavo junoslovensko podruje

(posebno srpskohrvatsko) i postala svojina opteg repertoara (Krnjevi 1992:764). Karakterie je specifino oseanje ljubavi kao neizleivog bola(Popovi 2007: 662), dok joj naroit kolorit daje istananasenzualnost i po-seban jezik, u osnovi narodni, ali zasien turcizmima i arabizmima (- 1967: 205). Iako se javlja i kao poetska i kao muzika tvorevina, u prak-si, sevdalinka je asocijativno vie vezana za pevako-melodijsku formu,zahvaljujui kojoj je i postala tako popularna, te se o njoj, kako smatra etno-muzikolog Vlado Miloevi, prvenstveno moe govoriti kao o muzikom fe-nomenu (1964: 3).

Nazivsevdalinka izveden je iz arapskog izrazaswd.Kako objanjava

kalji (1965: 561562), ovaj izraz obuhvata i imenuje crnu u, jednu odetiri supstance koje, prema shvatanju starih arapskih i grkih lekara, ulaze usastav ljudskog organizma. Crna u se smatrala uzronikom melanholinograspoloenja, a budui da i ljubav to ume da bude, one su poistoveene ioznaene istom reju. Turci su preuzeli ovu re od Arapa i, u oblikusevda,osvajanjima doneli na junoslovenske prostore, gde joj je, vremenom, dodatglas h. Tako je nastala domaa resevdah(ljubav).

Meutim, pod ovom reju ne podrazumeva se neka konkretna, jasnodefinisana emocija. Naprotiv, ona oznaava jedan sloen i ne tako lakoobjanjiv korpus meusobno isprepletanih misli, oseanja, stanja, nagona,


26/210

E-o 19, (..) 8(2012)

26

postupaka, koji svi zajedno tvore fluidni doivljaj ljubavi. Tako sevdahistovremeno oznaava ljubavni zanos, ljubavnu enju, ljubavnu patnju,ljubavne uzdisaje, ali i strast (up. 1936: 1054; Klai 1958: 1142;

kalji, nav. delo: 561; Miunovi1988: 495; , 2006: 1109;Otaevi 2009: 177), a njegov krajnji stadijum predstavlja tzv. karasevdah teki sevdah; velika psihika patnja, tuga, potitenost zbog neostvareneljubavi; ljubavna melanholija.

Suprotno onome to se obino misli, re sevdalinka je relativno mlada.O njoj, tvrdi Miloevi (nav. delo: 45), nema pomena kod starijihsakupljaa bosanskohercegovake folklorne grae, kao to su Vid Vuleti-Vukasovi, Luka Gri-Bjelokosi, Ali Riza Dautovi i dr.; oni gradske pe-sme sa prostora Bosne i Hercegovine nazivajueherskimilieherli pjesma-ma, dilberkama, aiklijama, aiklijicama, ili, kao u sluaju Antuna Hangija,

haremskim pjesmama, ali ne i sevdalinkama, iako ovih ima najvie. O sevda-linci ne govori ni Franjo Kuha, koji je glavni deo svog sakupljakog rada uBosni obavio od 1859. do 1871. godine, a ni Ludvik Kuba. Meutim, za vre-me Kubinog boravka u Bosni (1893) re sevdalinka je poznata, o emusvedoi 9. broj Bosanske vile od 15. maja 1890. godine, gde se, na strani129, pojavljuje naslovRodoljubive sevdalinke.

Naziv sevdalinka prema tome izgleda da je novijeg datuma,zakljuuje Ahmed Muradbegovii dodaje: Njime se, mislim, nisu uoptesluile starije generacije. Ko je taj naziv dao ovoj vrsti nae narodne pe-sme, o tome se ne bi dalo nita stvarno rei, ali je vrlo verovatno da je on

potekao od Cigana (1940: 13). Istog miljenja je i Mak Dizdar, koji kae:I samo ime bosanskoj narodnoj pjesmi ljubavnoj dali su Cigani-svirai,izvodei ga iz arapske rijeisevdah, ukorijenjene u naem jeziku umjestorijei ljubav, kao izraz neke vrste potencirane ljubavi (1960: 449). Pojedi-ni aspekti muzike Roma1(v. 1910) idu u prilog ovoj teoriji.

Naime, Romi su u Bosni i Hercegovini zadugo bili jedini profesional-ni muziari, jer Kuran brani da se musliman profesionalno bavi muzi-kom, a Cigani nisu smatrani pravim muslimanima, iako su to bili (Riht-man 1982: 14). Oni su od pesme i svirke iveli, ali su, da bi opstali, muzi-ku stalno morali da prilagoavaju ukusu i potrebama sredine u kojoj suobitavali. Budui da muzika koju su donosili sa raznih strana mahom izTurske, Rumunije i Maarske bosanskohercegovakoj publici nije bilabliska, jo manje razumljiva, Romi su, voeni lakom zaradom, brzo savla-davali lokalni repertoar i vokabular. U Bosni i Hercegovini oni su se ne-

sumnjivo upoznali sa znaenjem rei sevdah i, po svemu sudei, od njeskovali naziv sevdalinka za sve pesme ljubavnog sadraja koje su, premaeljama tamonjeg stanovnitva, esto interpretirali. ivei od muzike, Ro-mi su je pronosili gde god da su ili, a sa njom verovatno i ovaj naziv, koji

1NazivRomi ovde e biti korien umesto ranijeg oblika Cigani, osim u citatima

iz starije literature, gde se za ovu etniku grupu zadrao tradicionalni izraz.


27/210

E-o 19, (..) 8(2012)

27

se u narodu postepeno odomaivao da bi naposletku uao u svakodnevnuupotrebu i do danas se odrao. Vrlo je izvesno da su romski muzikanti na-ziv sevdalinka u poetku koristili interno, kao termin kojim su tu pesmu u

svojim krugovima razlikovali od ostalih pesama to su ih pevali, a sasvimsigurno i kao pandan nekom drugom izrazu (ili veem broju njih) koji je zaovu vrstu pesme zvanino bio u upotrebi.2

Romski muziari

Istorijski okvir

Razvoj sevdalinke, bez obzira na to to je njen naziv relativno novijegdatuma, odvijao se sporo i kontinuirano gotovo 500 godina, ali se to dugo

trajanjeu osnovi moe podeliti na tri glavna perioda:

1. osmanski (14631878)2. austrougarski (18781918)3. jugoslovenski (19181992)

2Ankica Petrovi navodi podatak da je do 19. stolea sevdalinka nazivana turijom,

pod ime se, zapravo, podrazumeva pesma koja se izvodila u turskom stilu(1988/89: 133). Izraz turija pominje i Risto Peka Penanen (Pennanen 2010: 85), amogunost da je taj naziv do 1890. godine korien za bosanskohercegovaku lju-

bavnu narodnu pesmu ne iskljuuje ni Alen Kalajdija (2011: 40).


28/210

E-o 19, (..) 8(2012)

28

Period osmanske vladavine u Bosni i Hercegovini bio je presudan za

nastanak sevdalinke. Tada je formirana itava scenografija ove pesme, tj.oblikovano celokupno okruenje u koje je smetena njena radnja. Evo ta o

tome pie Munib Maglajli:

Okolnosti pod kojima je nastala ljubavna pjesma poznata

pod nazivom sevdalinka ostvarile su se prodorom

istonjake kulture sa islamskim peatom na jugoistok Bal-kana, proimanjem iju je trajnost omoguio onaj diostanovnitva srednjovjekovne Bosne koji je prihvatio islamu godinama i decenijama nakon propasti Bosanskog kra-

ljevstva i pada Bosne pod osmansku vlast, te onaj dio grad-

skog stanovnitva koje nije prihvatilo novu vjeru, ali kojeje postepeno usvajalo novi kulturni supstrat koji se tie

naina ivota. Svekoliki ivot bosanskohercegovakihgradskih sredina, nastalih nakon osmanskih osvajanja na

Balkanu, omoguio je raanje ove pjesme. Postavivanom, a u nizu decenija i graninom pokrajinom velikogOsmanskog carstva, Bosna je prihvatila raznolike oblike

istonjake kulture ivljenja, to je posebno postalo vidlji-vo u nainu podizanja gradova, koji su u skladu saistonjakom sklonou ka vodi i zelenilupoeli nicati na

pitomijim i za ivot ugodnijim prostorima, sasvim razliitood srednjovjekovnih utvrenih naselja to su, u svrhu lakeodbrane, graena na nepristupanim i teko osvojivim mje-

stima (2010: 161).

Prema ovom autoru, sevdalinka je mogla nastati tek

() kada su oblici ivljenja zaokrueni pod islamskimuplivom bili potpunije prihvaeni, kada su se uobliilegradske sredine sa novim ustrojstvom, u znaku izmijenje-

nog naina ivota, kada su se na drugaijinain izgradilegradske etvrti, mahale, u kojima su kue, premamogunostimadomaina, imale potrebne prostore i objek-te: ograenu avliju sa kapidikom, bau sa ardakom,

aik-pender i drugorijeju: kada se ivot poeo u potpu-nosti odvijati u onom okruenju koje ini dobro poznatupozornicu zbivanja u sevdalinci. Taj se proces nije mogao

zaokruiti prije poetka 16. stoljea, a kako se u nainuivota nije nita bitno mijenjalo sve do Austrougarske oku-

pacije (1878), moe se smatrati da zlatno razdoblje ivotasevdalinke traje do tog vremena (isto: 171172).

Otomanizacija bosanskohercegovakih gradskih sredina bila je, u pogle-du kulture stanovanja, praena odreenim pravilima sadranim u islamskimverskim propisima, to je za posledicu imalo strogu podelu kua na muka i


29/210

E-o 19, (..) 8(2012)

29

enska stambena krila, ili, ak, izgradnju zasebnih stambenih jedinica(mukih selamluka i enskih haremluka). Pored toga, dvorini prostorikojima su se kretali enski lanovi porodice bili su, u cilju zatite od

nepoeljnih pogleda spolja, opasani visokim zidovima ili drvenim ogradama.To je iznedrilo poseban oblik ljubavnog susretanja, poznat pod nazivom

aikovanje (vie o aikovanju v. u Hangi 1900: 167191). Reje, zapravo, opostupnom ljubavnom upoznavanju zasnovanom na jasno utvrenim pravili-ma, prema kojima se tano znalo kada, gde i pod kojim okolnostima su semomci i devojke mogli sastajati. Ti su se susreti najee odvijali petkom,nakon podnevne molitve, na kapiji, ee kapidiku (malim sporednimdvorinim vratima) ili pod aik-penderom, tj. prozorom koji je, upravo usvrhu aikovanja, bio blago isturen prema sokaku i na sebi imao muepke ilimuebake (drvene guste reetke ija je svrha bila da od mukih pogleda za-

klone enska lica u kui). Momci bi, etajui sokakom, zapoinjali pesmu, adevojke bi, obino iza avlijskog zida ili ograde, pesmom na izazov odgova-rale, tako da je sevdalinka u ovom modelu patrijarhalnog udvaranja i upo-

znavanja predstavljala oblik ljubavnog sporazumevanja (Maglajli, nav. de-lo: 162163). Razliite zgode i nezgode to su se prilikom aikovanjadeavale u ovoj su pesmi gotovo hroniarski beleene, esto zajedno sa ime-nima uesnika, ali su tokom usmenog prenoenja doivljavale i brojne izme-ne (isto: 167). Na pevanje ovih pesama osvrnuo se u svojim pismima i Ah-

med Devdet-paa (18221895), turski istoriar i politiar, vie puta ministarprosvete i pravde, koji je u Bosni boravio povodom regrutovanja tamonjih

mladia u reformisanu tursku vojskunizame i tom prilikom sa neskrivenimsimpatijama zabeleio kako Sarajke djevojke aikuju i pjevaju, dodajuida je, nakon to je prvi bosanski bataljon dobio uniformu zelene boje, rijezelena silno obljubljena kod Bonjaka, o emu svedoi injenica da njomvrve pjesme koje sarajevske djevojke pjevaju svojim draganima (nav. pre-ma Nametak 1962: 244).

Sevdalinka se pevala razliitim povodima i na razliitim mestima, anjen lirski iskaz zavisio je od toga ko je ovu pesmu interpretirao. ene, ko-je su bile sputane strogim obiajnim zakonima patrijarhalnog morala saislamskim predznakom i mahom bile vezane za kuu i decu, sevdalinku suobino pevuile u porodinom okruenju, tokom obavljanja svakodnevnihposlova. Nasuprot njima, mukarci su se slobodno kretali, bavili trgovi-nom, putovali ili ratovali, dok su slobodno vreme, uglavnom, provodili u

kafani, na akamlucima (veernjim sedeljkama uz razgovor i pie) iliporodinim okupljanjima, gde je sevdalinka predstavljala omiljeni vid za-bave. Uz epsku pesmu, sevdalinka je naroito bila cenjena meu predstav-nicima bosanskohercegovake graanske elite, pa se tako pouzdano zna dasu uvene begovske porodice bile mecene i domaini naroito talentova-nim pevaima, a obiaj dranja ovih pevaa u domovima feudalne go-spode sauvao se neobino dugo (Maglajli, nav. delo: 164).


30/210

E-o 19, (..) 8(2012)

30

Austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine (1878), ambijent u

kojem je sevdalinka nastala bio je znaajno naruen uvoenjem zapadnjakekulture ivljenja. Obeleja nove kulture potisnula su ili u potpunosti izbrisala

mnoge tekovine osmanske civilizacije na tlu Bosne i Hercegovine. Od svegaje najvie bio pogoen drutveni okvir, to je na sevdalinku i njen dalji raz-voj u duhu prethodne tradicije posebno uticalo.

Sa zavretkom Prvog svetskog rata i osnivanjem Kraljevine Srba, Hr-vata i Slovenaca (1918) u ivotu sevdalinke nastupilo je novo razdoblje,koje, meutim, nije doprinelo obnovi ove pesme u njenom izvornom ob-liku. To nije bilo ni mogue, jer su uslovi u kojima je ona spontano nasta-jala i razvijala se nepopravljivo bili izmenjeni. Osim toga, nova drava jesvojim granicama objedinila sve junoslovenske narode i teritorije na koji-ma su oni, ratrkani pod razliitim monarhijama, do tada iveli, tako da

Bosna vie nije imala onu vrstu kulturne autonomije kakvu je posedovalaranije, a samim tim ni mogunost da mnoge svoje osobenosti konzervirai sauva od uticaja sa strane, pa tako ni sevdalinku.

Bora Jani apanin

Prema kazivanju jednog od starijih pevaa, Mostarca Mileta Janjia(19101992), u intervjuu datom etnomuzikologu Tamari Karai Beljak,sevdalinka se izmeu dva svetska rata mogla uti i nauiti prvenstveno pu-tem novog medijagramofonskih ploa, koje su vlasnici kafana putali


31/210

E-o 19, (..) 8(2012)

31

svojim gostima (kratak izvod iz tog intervjua dat je u Karaa Beljak 2005:170). Ovaj bard sevdalinke kae da je i sam kao dete tako nauio da peva,a meu izvoaima koji su snano uticali na generaciju to je u to vreme

stasavala, on posebno izdvaja Boru Janjia3 (19051965) i Sofku Nikoli(19071982), oboje iz mavanskog sela Tabanovi, ali i romske muzikekapele iz Srbije, poput abakih Cicvaria, koji su svi odreda bili predstav-nici kafanskog stila u interpretiranju sevdalinke (na istoj str.). Osim toga,Mile Janji istie da su izmeu dva svetska rata samo u regionu Sarajevapostojala 72 narodna orkestra, a u tadanjem Mostaru najpoznatiji je bioosmolani ansambl brae Handalija (na istoj str.).

Sofka Nikoli

Nakon Drugog svetskog rata i stvaranja nove Jugoslavije (1945), sevda-

linka je poprimila profesionalni karakter. To je bilo u neposrednoj vezi saosnivanjem prvih radio-stanica u glavnim gradovima jugoslovenskih repu-

blika, pa tako i u Sarajevu4, za potrebe kojih su na audicijama regrutovanitalentovani pevai. Poto bi bili primljeni, ovi pevai su sa itavim timomstrunjaka zapoinjali temeljan rad na uvebavanju narodnih pesama,prolazei strogu obuku u pogledu dikcije, pevake tehnike, usaglaavanja

3Roen je kao Borislav Janji, a na svim ploama koje je snimio stoji Bora Jani

apanin.4Radio Sarajevoprvi put se oglasilo 10. IV 1945. godine u 16 sati.


32/210

E-o 19, (..) 8(2012)

32

pevanja sa instrumentalnom pratnjom itd., da bi tek nakon savladavanja sve-

ga toga dobili priliku da nastupe u nekoj od emisija narodne muzike, koje su

direktno prenoene putem radio-talasa, a svoje izvedbe trajno snime za ra-

dio-arhiv (isto: 172173). Vremenom, sevdalinka je stekla ogromnu popu-larnost i nainila veliki pohod po itavoj tadanjoj dravi, a tome su znatnodoprineli festivali ove pesme, kao i koncerti, meu kojima posebno mestopripada onim solistikim5.

Upravo zahvaljujui toj popularnosti, sevdalinka je sve vie poela dase koristi u komercijalne svrhe. Njeni tekstovi i napevi masovno su menja-

ni sa nadolazeim talasom tzv. novokomponovane narodne muzike, kakobi udovoljili trenutnim zahtevima publike i trita (Maglajli, nav. delo:173), to je dovelo do drastine modifikacije ove pesme, a u daljem toku,posebno sa pojavom turbo-folka ranih 1990-ih (vie o tome v. u Hudson

2007: 173176), i do njene dekadencije.

Tematski okvir

Prvobitno vezana za zatvorene prostore urbane patrijarhalne sredine i

namenjena uem, intimnom krugu, sevdalinka je sauvala atmosferuspecifinog ambijenta u kojem se pevala (Popovi, nav. delo: 663). Njenaradnja najee se zbiva u bai (Kraj Sarajva jedna baa zelena, u tojbai jedna rua rumena, na toj rui dilber Naza zaspala...), avliji(Kolikaje Abuhajat jalija, jo je vea Denetia avlija, po njoj ee gone lale Mu-

lija...), haremu (U haremu Aziz Abdulaha trista ezdest i pet djevoja-ka...), hamamu(Zejna lice u hamamu mije, halkom Salko na vratima bi-je...), pod penderom (Oj, djevojko, aik-duo, nekad sam ti aik bio,pod pender ti dolazio...), na ardaku (Vezak vezla Adem-kada, mladanevjesta, na ardaku, na visoku...) itd. Sve je to jamano uslovljeno po-sebnim ivotom mlade muslimanke, vezanim uglavnom za kuu, skrive-nim iza avlijskih ograda i muebaka (, nav. delo: 205).

Setna, ali i erotina, sevdalinka je izraz snanih emocija prema volje-noj osobi, koje variraju od ljubavnog zanosa, preko strasti i enje, do pat-nje i potpunog beznaa. Ova rafinirana oseanja u sevdalinci se iskazujuneposredno, a motivi su brojni i raznovrsni (vie o ovim motivima v. uKrsti 1984).

Tako, na primer, mnotvo pesama peva o mladalakoj ulnosti iznatielji:

Boga moli lijepa djevojka:

Daj mi, Boe, iglu od biljuraI u igli svilu iz Misira,

5Njih su, obino povodom obeleavanja nekog jubileja u svojoj pevakoj karijeri,

prireivali poznati interpretatori sevdalinke.


33/210

E-o 19, (..) 8(2012)

33

Da saijem jorgan od behara,Da pokrijem sebe i beara,

Da ja vidim kako bear spava,

Kako spava, kako li se budi,Kad se budi kako alak ljubi!6

Jo je vei broj onih pesama u kojima je opevana ljubavna udnja:

Gdje si, dragi, iva eljo moja?!ivom sam te eljom poeljela!

ivo mi je srce prepuknulo,Ba k ljeti zemlja od sunaca!Do e vrjeme i kia e pasti,

Zemlja e se sa zemljom sastati,

A ja s dragim nikad, ni dovjeka!7

Kao veoma est motiv u sevdalinkama, javlja se i nametnuta udaja zadrugog, zbog koje se devojka jada svom dragom:

Rumena mi rua procvala,Samo jedna staza ostala.

Stazom mi dragi dolazi

I za sobom ata dovodi.

Vei, dragi, ata za ruu,Pa se penji meni uz granu,

Da ti svoje jade kazujem:Mene majka za drugoga udaje,

Dua mi se od tijela rastaje!8

U takvim situacijama ne izostaje ni devojaka kletva, koja je odrazoajanja i potpune bespomonosti:

Omere, prvo gledanje,Za malo ti se gledasmo,

Za malo, dvije godine!

Ko l nam se sastat ne dadeNego nas mlade rastavi?!Dua mu dennetne vidla,

Nego se vila i vila,

Nasred se pakla savila!9

6Slinu varijantu, pod nazivom Molitva djevojina, zabeleio je VukStefanovi

Karadi i, 1841. godine, objavio u prvoj knjizi Srpskih narodnih pjesama (v. izd.iz 1975: 258).7Prema pevanju Darinke Sekuli.

8Slinu varijantu pevala Zumra Mulali (19??1993).

9Slinu varijantu pevao dr Himzo Polovina (19271986).


34/210

E-o 19, (..) 8(2012)

34

Rastanku ponekad prethodi udan san:

Draga dragom na ruci zaspala,

Dragi dragu alkatmerom budi:Ustaj, draga, draa od oiju,Noas sam ti udan san usnio:e moj fesi mutna voda nosi,

U krilo mi biser se prosuo,Na etvero moj sahat slomio.Draga dragom tiho odgovara:

to ti fesi mutna vodi nosi,To e oti na carevu vojsku;to ti s biser u krilo prosuo,

To su suze i moje i tvoje;

to tvoj sahat prte na etvero,To e naa srca popucati,

Rastaju se jedno od drugoga!10

Sevdalinkom se neretko nastoji da se odagnaju ljubavne strepnje. Kao

vid psihike napetosti, tj. nagomilanog unutranjeg nemira, one se pesmomoslobaaju, ime se postie duevno olakanje:

Moj dilbere, kud se ee,Zar veeras doi nee?!

Volim uti i da mi boluje,Neg da s drugom dragom aikuje!

Bolan ipak e mi doi,U aiku ni dovjeka!11

Aikovanje se, kao patrijarhalni nain udvaranja, obino predstavlja udijalokoj formi:

Poljem se vija Hajdar delija,

Po polju ravnom, na konju vranom.

Gleda ga Ajka sa gradskih vrata:

Hajdar delija i perje tvoje,Tvoje me perje po gradu penje!

Ajko djevojko i kose tvoje,Tvoje me kose po polju nose!

12

10Krau varijantu pevala Nada Mamula (19272001).

11Slinu varijantu pevala Danica Obreni (19202004).12

Pesmu je u Stocu (1893) zabeleio Ludvik Kuba, a objavio u Glasniku Zemaljskogmuzeja u Bosni i Hercegovini (1909: 594). Neto drugaiju varijantu ove pesmezabeleio je u Crnoj Gori Pavel Apolonovi Rovinski ( -) i, 1905. godine, objavio u svom delu -. II. 3. Ovu varijantu navodi u svojoj antologiji lirskih narodnih pesa-ma iz Sandaka i Husein Bai (1988: 86).


35/210

E-o 19, (..) 8(2012)

35

Ovim dijalozima esto provejava fina ironija pomeana sa prkosom. Onaje izraz ljubavne drame koja prenosom na hriansko stanovite dobija isto-rijsku dubinu sudbinske traginosti kojoj nema izlaza, u susretima poroblje-

nih i porobljivaa, u preprekama koje postavljaju nesalomivi zakoniobiajnog i nacionalnog morala (Pei, Miloevi-orevi 1984: 230):

Ali-paa na Hercegovini,Lijepa Mara na Biu bijae.

Koliko su nadaleko bili,

Jedno drugom jade zadavali!Knjigu pie paa Ali-paa:

Lijepa Maro, bi li pola za me?S Bia Mara pai odgovara:

Da me prosi ne bih pola za te,

Da s oeni bih se otrovala!13

Mada ima sevdalinki u kojima se vrlo direktno opisuje fizika lepotadevojke, vie je onih koje pevaju o unutarnjim odjecima to ih ta lepota uljudima izaziva, a u pojedinim sluajevima i o njenim razarajuim efekti-ma na okolinu:

A to mi se Travnik zamaglio?Il on gori, il ga kuga mori?

Nit on gori, nit ga kuga mori,Djevojka ga okom zapalila,

Crnim okom kroz damli pendere!14

Iako ree opevana od enske, u sevdalinci ni muka lepota nijeneprimeena, o emu svedoe sledei stihovi:

ador penje bee LjuboviuPrema kuli bega Bajram-bega.Gledala ga seja Bajram-bega,

Gledala ga, pa je besjedila:

Mili Boe, lijepa junaka,

Lijep li je danju za gledanje!Aj, kad je takav danju za gledanje,

Kakav li je nou za ljubljenje?!15

Kao to je ve reeno, a navedeni primeri to bogato ilustruju, osnovnutemu sevdalinke predstavlja ljubav. Ipak, pogreno bi bilo misliti da sevda-linka peva iskljuivo o ljubavi. Ljubav ini samo okosnicu svih zbivanja u

13Prema pevanju dr Himza Polovine.

14Prema pevanju Zaima Imamovia (19201994).

15Slina varijanta nalazi se u antologiji sevdalinki Vehida Gunia (2003: 66).


36/210

E-o 19, (..) 8(2012)

36

sevdalinci, ali je ova pesma takoe sauvala svedoanstva o mnogimlinostima, dogaajima, lokalitetima, graevinama... Ukratko, o svemu ono-me to je obeleilo bosanskohercegovaku svakodnevicu, a narodni peva

naao za shodno da ovekovei (v. o tome u Maglajli 1983: 3769). Kakopie Vladimir orovi,

sva lirika ulnog sevdaha nosi i suvie obeleje sredina(). Bogato i uvek raspoloeno Sarajevo ne samo da jevolelo i negovalo pesmu, nego je i stvaralo. Mnogo nje-

govih lica ulo je u pesmu i ouvalo tu o sebi svoj mapo em zaslueni glas, kao dva tragina Moria, kaoHadi Lojo ili kao toliko popularna Pembe Aja.

(1925: 103)

U sevdalinkama su vrlo ivai seanjana raznepoasti(poput epidemijakuge), prirodne katastrofe (kao poplave koje nose mostove, plave itavemaha-le, valjaju drvlje i kamenje)ili, pak, pojave koje se javljaju kadim vrijemenije,kao ona to je u prvom stihu spominje dobro poznata sevdalinka Snijegpade na behar, na voe. O ovom dogaaju sarajevski hroniar Mula Mustafaevki Baeskija zapisao je u svom letopisu sledee: Kada se ve jako biorazvio behar, pade snijeg i nastade estoka studen, tako se behar promrznuo.Ovo se zapravo dogodilo u mjesecu abanu (30. III27. IV 1759) (). I ra-nije sam zabiljeio da je u ovo vrijeme pao nezapameni snijeg (1987: 43).

U izvesnom broju sevdalinki mogu se zapaziti ostaci najstarijih kulturnih

slojeva. Primer za to je pesmaDvije su se vode zavadile, koja je sauvala trago-ve verovanja u vodena boanstva, iliDjevojka se Suncu zamjerila, u kojoj doizraaja dolazi personifikacija nebeskih tela. Pojedine sevdalinke su zadralesrednjovekovni okvir zbivanja, kao navedena stolaka pesmaPoljem se vijaHajdar delija, u kojoj se pojavljuju konjanik, perjanica i utvreni grad,obeleja tipina za srednji vek. Najzad, postoje sevdalinke, poput one Lovlovio mlad Muharem, koje u sebi objedinjuju paganska verovanja, naroito uvile, i srednjovekovnu tradiciju, kao to je obiaj lova sa sokolom.

Muziki okvir

Na osnovu muzikih karakteristika, sevdalinka bi se mogla definisatikao solistika pesma sa bogato ornamentiranom melodikom u kojoj seesto javlja interval prekomerne sekunde, to, prema nekim autorima (v.npr. Kuukali 1982: 360), jasno ukazuje na orijentalne uticaje16.

Prekomerna sekunda, kako kae Vlado Miloevi, udara neobinomsnagom na sluh sluaoca, namee se njegovoj panji i zarezuje u njegovu

16Vie o ovim uticajima, sa stanovita muzikih lestvica, pisali su Vinko ganec

(1955) i Risto Peka Penanen (2008).


37/210

E-o 19, (..) 8(2012)

37

svijest; ona karakterie melodijski tok sevdalinke i daje pjevanju orijentalnuboju (nav. delo: 32). tavie, prema ovom autoru, sevdalinka je nastalaupravo onda kad je prekomerna sekunda preuzela maha u bosanskom

varokom pevanju (isto: 38).17Sa ovim intervalom, kao druge dve bitne odli-ke sevdalinke, gotovo neizostavno dolaze bogate melizme (dui tonski nizovikoji se pevaju na jedan slog teksta kao ukrasni element) i reenice velikograspona (na istoj str.).

Sevdalinku je teko smestiti u formalne okvire, jer ona moe bitipraktino svaka pesma ljubavnog sadraja ukoliko se izvodi na odgovarajuinain (isto: 32). Zbog toga interpretacija igra kljunu ulogu u razlikovanjusevdalinke od ostalih, po tematici srodnih, pesama. U interpretaciji je poseb-

no vana pravilna upotreba melizmi, jer se one ne bi smele koristitinasumino, ve samo kod onih rei i delova pesme gde treba doarati

odreena emocionalna stanja. Takoe, ove ukrase peva ne bi trebalo daupotrebljava preterano, sa namerom da kod publike postigne spoljnu dopa-dljivost i time skrene panju na sebe. Nije svaije da pjeva sevdalinku, jernije dovoljno biti dobar pjeva sa lijepim glasom, nego takav pjeva moraprije svega biti umjetnik, a umjetnika meu pjevaima je malo, kao to ihmnogo nema ni meu sluaocima, lepo primeuje Vlado Miloevi (isto:17). Po njemu, ne u slovu i notama (tonu), nego u osjeanju i doivljaju po-jedinca lei snaga svake pjesme, a ovo vrijedi naroito za sevdalinku (isto:25), koja bi u materijalnoj kulturi odgovarala () kienoj nonji, svijetlomoruju, dobro opremljenom konju itd. (isto: 17).

Uprkos tome to postoje izvesna opta pravila kod naina interpretira-nja sevdalinke, svaki peva tokom izvoenja ove pesme u pevanje unosi ideo sebe, tj. daje tom pevanju lini peat. Tako ima pevaa koji sevdalinkupevaju sa malo tona, poluglasno, ali sa mnogo topline i zanosa, mekim,blago-nazalnim glasom (...), dok drugi, opet, ovu pesmu interpretiraju izpunih prsa,ostavljajuina publiku utisak nosivoui snagom svoga glasa(isto: 39). Izvoenjesevdalinke, prema tome,prilinose oslanja na improviza-ciju, ijioblik i intenzitet u najveojmeri zavise od pevaevesposobnosti da nabazi postojeeg modela izgradi sopstvenu varijantu (Golemovi 1997: 193).

Odlika sevdalinke na koju treba posebno ukazati jeste njen napev. Lu-

dvik Kuba je tokom svog rada na prikupljanju narodnih pesama u Bosni i

Hercegovini ustanovio da autohtoni, a ujedno najraireniji i omiljeni napevna ovom podruju predstavlja onaj koji tamonje stanovnitvo naziva na-ravno, po ravnu ili u ravan. On kae: () nijesam ove melodije nitiikoji njen trag naao u susjednim zemljama: ni u Crnoj Gori, ni u Dalmaci-

17

Teorija prekomerne sekunde danas je prevaziena, jer se istraivanjima dolo dosaznanja da taj interval nije svojstven svim orijentalnim melodijama, pa ni svim

sevdalinkama, iako se mnoge njime zaista odlikuju. itava ideologija skopanasa ovim intervalom, koja je nekad dominirala u jugoslovenskoj etnomuzikologiji,

primer je orijentalizma. O orijentalizmu videti u: Said 2000.


38/210

E-o 19, (..) 8(2012)

38

ji, ni u Hrvatskoj, ni u Istri, ni u Slavoniji, niti u Srbiji. Mogu je dakle mir-

ne due proglasiti za isto bos.-herc. specijalitet (Kuba 1906: 208).

Selim Salihovi

Vlado Miloevi objanjava da ravno pjevanje, goniti u ravan, ilipod ravno predstavlja, kao to mu i samo ime kae, pevanje u ravnoj li-niji, odnosno pevanje koje ne odmie mnogo od svog osnovnog tona(1984: 8). Po svojim elementarnim osobinama, to je uproeno, jednostav-no, arhaino pevanje, koje je tek kasnije dobilo obeleja razvijene i bogatemelodije (isto: 11). Ono je vremenom izgubilo karakteristike svoje osnove

i postalo ire, izraajnije, kitnjastije, ali se njegov prvobitni naziv zadrao(isto: 8). Taj naziv i taj napev su, kae Miloevi, sinonimi za sevdalinku,a ta sevdalinka, odnosno ravna pjesma u svom razvoju, apstrahujui njenpoetski sadaj, je popijevka na viem razvojnom stupnju () (isto: 11).

Pevanje sevdalinke u velikoj meri je uslovljeno i njenom instrumental-

nom pratnjom, koja se tokom vie stotina godina i pod razliitim kulturnimuticajima menjala. Tako je sevdalinka prvobitno bila interpretirana u prat-

nji ianog instrumenta poznatog pod nazivomsaz (o fizikim i muzikimsvojstvima ovog instrumenta v. 1962; Rihtman, nav rad: 1718; 1987: 29; Gojkovi 1989: 168; Golemovi, nav. delo: 187190, 194196 i 1998: 6162). Re je o vrsti dugovrate tambure srednjoa-zijskog porekla, koja se u Bosni i Hercegovini, i to prvenstveno kod musli-

manskog ivlja, odomaila nakon turskog osvajanja Balkana u 14. i 15. ve-ku (Gojkovi, nav. delo: 187188). Dubokog i zaobljenog korpusa(trupa),saz obino ima od 9 do 12 icai najee je bogato ukraen intarzijom uz


39/210

E-o 19, (..) 8(2012)

39

pomo razliitih vrsta furnira i/ili sedefa. Na njemu se, kako u Bosni i Her-cegovini kau, kuca (umesto svira), a svira na sazu sazlija u veinisluajeva ujedno je i peva, mada to nije pravilo. Vetina kucanjauz saz

razvijala se kod darovitih pojedinaca do nivoa istinskog umea, pa i prveumetnosti, kao u sluaju uvenog bosanskohercegovakog sazlije SelimaSalihovia (19101988) iz Janje (vie o njemu v. u Maglajli 1987).Naroito plodnu saradnju ovaj sazlija je ostvario sa Eminom Zeaj (1939), jedinom pevaicom koja je od poetka svoje karijere do danas gotovo upotpunosti ostala verna tradicionalnom nainu izvoenja sevdalinke.

Emina Zeaj


40/210

E-o 19, (..) 8(2012)

40

Skladan odnos koji se tokom interpretiranja sevdalinke u pratnji saza

postizao izmeu glasa pevaa i tona instrumenta, pri emu je muzika imalaza cilj da naglasi znaenje i smisao teksta (Shiloah 1979: 166), poremeen

je uvoenjem harmonike za vreme austrougarske okupacije Bosne i Herce-govine. To se ogledalo u punoi tona, uvoenju zapadnoevropskog tem-perovanog sistema, i nametanju novih, do tada neprimenjivanih, ritmikihobrazaca, kao i odsustvu izvesne improvizacije, koja se podrazumeva u

izvoenju sevdalinke. (Golemovi 1997: 194) Preglasna pratnja harmoni-ke dovodila je pevaa/pevaicu sevdalinke u nezavidan poloaj i suavalamogunost finog melodijskog nijansiranja za vreme izvedbe ove pesme(Maglajli 2010: 170171). Primera radi, u periodu kada su na Radio Sara-jevu sevdalinke izvoene uivo i direktno emitovane iz studija, pevae suobino pratila dvojica harmonikaa. Najistaknutiji meu njima svakako su

bili Ismet Alajbegovi erbo (19251987) i Jovica Petkovi (1927).Oni su, pored izuzetnog talenta, bili poznati jo i po tome to su svoju prat-nju imali obiaj da improvizuju uoi samog nastupa, odnosno snimanja,naravno, uz saglasnost vokalnih interpretatora. U pogledu instrumentalne

pratnje to je bilo vrlo efektno, ali je zato umanjivalo mogunost improviza-cije od strane peva, kao i njihovu sposobnost da doaraju lepotu teksta,to je u izvoenju sevdalinke naroito vano (Karaa Beljak, nav. rad:172). Ukratko, harmonika je dominirala nad vokalnom interpretacijom, a

uprkos tome to je bilo vrhunskih harmonikaa koji su znali da preuzmustil muziciranja na sazu, razlika izmeu ova dva instrumenta je tolika da ih

ni najvei virtuoz nije mogao prevazii ( 1962b: 134).

Jovica Petkovi (levo) i Ismet Alajbegovi erbo (desno)


41/210

E-o 19, (..) 8(2012)

41

Selma Karlovac kao Kotana (scena iz filma Ciganka Vojislava Nanovia,1953)

Prvobitno, sevdalinka je bila preteno enska pesma, vie nalik poezi-ji, koja se pevuila tiho u odajama dobro skrivenim od oiju javnosti i kaotakva nema nikakvih slinosti sa sevdalinkom kakva se moe uti danas. Zanjen izlazak iz intimnog patrijarhalnog kruga u javnu sferu kljunu ulogu od-igrala je institucija kafane. Nasuprot enama, koje su vreme provodileizmeu etiri zida, mukarci su iveli nesputanim ivotom; kafana je bilasredite njihovog okupljanja, mesto gde su dogovarani vani poslovi, ali gdeje, takoe, svako mogao da d sebi oduka od svakodnevnih obaveza, uzrazgovor, pie i pesmu. U takvom ambijentu vremenom je nastala mukasevdalinka, koja se sve vie odvajala od svoje prvobitne osnove, dobijajuineto rasipniko u svom izrazu (Miloevi 1964: 20). Ona je vrlo brzo posta-la neizostavni deo reportoara kafanskih sastava, koji su joj doneli i novu

pratnju, najpre u vidu violine, a potom i itavog orkestra.Izvoenje sevdalinke uz orkestarsku pratnju usvojeno je i na radiju, a

docnije i na televiziji. Zahvaljujui uzajamnoj saradnji kolovanih sviraa ipevaa, naroito tokom 1960-ih, nastajali su itavi aranmani sevdalinke,uglavnom sa tamburakim orkestrom Radio-televizije Sarajevo poddugogodinjom upravom Joza Penave (19091987), koji su predstavljalistilizovanu varijantu ove narodne pesme (Karaa Beljak, nav. rad: 172).


42/210

E-o 19, (..) 8(2012)

42

Manir stilizovano-orkestarskog izvoenja sevdalinke, sa veim ili manjimpotovanjem duha narodne tradicije, ubrzo je postao klie, tavie, jediniprihvatljiv model (isto: 173). On se proirio i na ostale republike biveJu-

goslavije, gde je ova pesma takoe bila rado sluana, a ta praksa prisutna jei danas u muzici drava-naslednica, iako na daleko niem profesionalnom,a sve viem komercijalnom nivou.

* * *

Piui o muzici islamskog sveta, iloa (Shiloah, nav. rad: 165) kae daova muzika ima jako oseanje za kontinuitet tradicije, ali da je tokom itavesvoje istorije trpela snaan uticaj kultura sa kojima je dolazila u kontakt, priemu je svaka od njih ovoj muzici nastojala da prida vlastita lokalna

obeleja. Islamska muzika bila je plod srenog ispreplitanja raznihmuzikih kultura, iji je proizvod bila nova muzika, koja je sadravala ka-rakteristike i koncepte svake od njih () (na istoj str.). Ovo jednako vai zasevdalinku, u ijem su stvaranju, prenoenju, modifikovanju, interpretiranju iouvanju, tokom vie stotina godinaizloeni razliitim istorijskim, kultur-nim i politikim uticajimauestvovali pripadnici svih etnikih i religijskihzajednica na tlu Bosne i Hercegovine. Za njih, tipine predstavnike jedneire, levantske kulture, ova pesma je dokaz da su jedni drugima bliski i jed-ni drugima nalik (), da uprkos svemu ipak pripadaju istom svetu i njego-vim glavnim duhovnim osobenostima ( 1984: 6), jer je, po

reima Gezemana (Gesemann), zona levantskog kruga bila ta koja je nacio-nalne kulture na Balkanu, oko Jegejskog mora i na Pontu orijentalno oboji-la (1937: 232). Najbolju ilustraciju toga predstavlja dokumentarni film ijaje ovo pesma? (izv. ?), koji je 2003. godine snimila Bu-garka Adela Peeva, prikazavi da kod svih balkanskih naroda postoji pesmaistovetne melodije, ali razliitog imena i sadraja, za koju pripadnici svakogod tih naroda tvrde da je njihova, to ona sutinski i jeste.18

18U Bosni i Hercegovini to je sevdalinka Pogledaj me, Anadolko, Muhameda ti,

odnosno Oj, djevojko Anadolko, budi moja ti,dok je u Srbiji ona poznata pod nazi-

vom Ruse kose, curo, imaili Ala, curo, kose imai obino se dovodi u vezu saKotanom Borisava (Bore) Stankovia.


43/210

E-o 19, (..) 8(2012)

43

Literatura:

Baeskija, Mula Mustafa evki. 1987.Ljetopis: (17461804). Prevod s

turskog, uvod i komentar Mehmed Mujezinovi. Sarajevo: VeselinMaslea (Biblioteka Kulturno nasljee).

Bai, Husein. 1988.Moe li biti to bit ne moe: lirske narodne pje-sme iz Sandaka. Pljevlja: Meurepublika zajednica za kulturno-prosvjet-nu djelatnost.

, . 1925. . : - (, 1).

Dizdar, Mak. 1960. Gdje je ona udnovata djevojka koja se je suncempovezala a mjesecom opasala?.ivot 9 (6): 447456.

, . 1910. .-

25 (36): 7581., . 1937. e . .. 4 (2): 222240.

Gojkovi, Andrijana. 1989. Narodni muziki instrumenti. 1. izd. Beo-grad: Vuk Karadi (Biblioteka ovek i re).

Golemovi, Dimitrije O. 1997. Odnos izmedju gradske i seoske tradi-cionalne muzike: na primeru pevanja uz tamburu u severoistonoj Bosni.U: Isti.Etnomuzikoloki ogledi, 185210. Zemun: Biblioteka XX vek; Be-ograd: igoja tampa.

---------------------------- 1998. . 1. .: .Guni, Vehid. 2003. Sevdalinke. 1. Teanj: Planjah.Hangi, Antun. 1900.ivot i obiaji muhamedanaca u Bosni i Herce-

govini. Mostar: Tisak Hrvatske dionike tiskarne.Hudson, Robert. 2007. Popular music, tradition and Serbian nationa-

lism. U:Music, national identity and the politics of location: between theglobal and the local, 161178. Edited by Ian Biddle and Vanessa Knights.Aldershot: Ashgate (Ashgate popular and folk music series).

Kalajdija, Alen. 2011. Da li se alhamijado pjesma Hirvat trkisi(1588/1589.) moe smatrati preteom sevdalinke i da li sadri njezine ele-mente?.Behar 20 (103): 3743.

Karaa Beljak, Tamara. 2005. Bosnian urban traditional song in tran-sformation: from Ludvik Kuba to electronic medias. Traditiones 34 (1):165176.

, . 1975. . . 1,1841. . . - , 18641964. : ( - , . 4).

Klai, Bratoljub. 1958.Rjenik stranih rijei, izraza i kratica. Zagreb:Zora.


44/210

E-o 19, (..) 8(2012)

44

, ; , . 2006. . : ( , . 1).

Krnjevi, Hatida. 1992. Sevdalinka. U:Renik knjievnih termina,

764765. Glavni i odgovorni urednik Dragia ivkovi. 2. dopunjeno izd.Beograd: Nolit (Biblioteka Odrednice).

Krsti, Branislav. 1984. Indeks motiva narodnih pesama balkanskihSlovena. Priredio Ilija Nikoli. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti(Posebna izdanja SANU, knj. 555. Odeljenje jezika i knjievnosti, knj. 36).

Kuba, Ljudevit (tj. Ludvik). 1906. Predgovor u: Pjesme i napjevi izBosne i Hercegovine. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini18 (2): 183208.

1909. Pjesme i napjevi iz Bosne i Hercegovine. Glasnik Zemaljskogmuzeja u Bosni i Hercegovini 21 (4): 581602.

Kuukali, Zijo. 1982. Narodna muzika. U:Enciklopedija Jugoslavi-je. 2, BjeCrn, u oviru odrednice Bosna i Hercegovina, XII. Kultura,umjetnost i informacije, 360361. Glavni urednik Ivo Ceci. 2. izd. Za-greb: Jugoslavenski leksikografski zavod.

, . 1967. . I. . : .

, . 1987. . -: (, 2).

Maglajli, Munib. 1983. Odnos pjesme i zbilje u sevdalinci. U:Isti. Od pjesme do zbilje: ogledi o usmenom pjesnitvu, 3769. Banjaluka:

Glas (Biblioteka Osvjetljenja).---------------------- 1987. Pjeva i sazlija Selim Salihovi kao batinikusmenog stvaralatva na podruju sjeveroistone Bosne. U:Zbornik rado-va XXXIV kongresa Saveza udruenja folklorista Jugoslavije, Tuzla, 22. do26. IX 1987, 287292. Glavni i odgovorni urednik Miroslava Fulanovi-oi. Tuzla: Udruenje folklorista Bosne i Hercegovine.

---------------------- 2010. 101 sevdalinka. Gradaac: Preporod.Miunovi, Ljubo. 1988. Savremeni leksikon stranih rei. Novi Sad:

Knjievna zajednica Novog Sada; Niki: Univerzitetska rije.Miloevi, Vlado. 1962a. . Zbornik krajikih muzeja 1: 136

144.

---------------------- 1962b. - .Zbornik krajikih muzeja1: 132135.

---------------------- 1964. Sevdalinka. Banja Luka: Muzej Bosanske

krajine, Odsjek za narodne pjesme i igre, knj. 5.

---------------------- 1984.Ravna pjesma. Banjaluka: Glas.

, . 1940. , -. (, 5. ): 13.

Nametak, Alija. 1962. Gledanje slubene Turske na pjevanje narod-nih pjesama u Bosni.Narodno stvaralatvo Folklor34: 244245.


45/210

E-o 19, (..) 8(2012)

45

Otaevi, ore. 2009. Renik turcizama. 2. izd. Beograd: Alma (Bi-blioteka Renici, knj. 35).

Pennanen, Risto Pekka. 2008. Lost in scales: Balkan folk music rese-

arch and the Ottoman legacy.8: 127147.---------------------------- 2010. Melancholic airs of the Orient Bo-

snian sevdalinka music as an Orientalist and national symbol. In: Musicand emotions, 7690. Edited by Risto Pekka Pennanen. Helsinki: Univer-sity of Helsinki, Helsinki Collegium for Advanced Studies (Collegium:

Studies across disciplines in the humanities and social sciences, vol. 9).

Petrovi, Ankica. 1988/89. Paradoxes of Muslim music in Boznia andHerzegovina.Asian music20 (1): 128147.

Pei, Radmila i Miloevi-orevi, Nada.1984. Narodnaknjievnost. Beograd: Vuk Karadi (Biblioteka ovek i re).

Popovi, Tanja. 2007.Renik knjievnih termina. 1. izd. Beograd: Lo-gos art.Rihtman, Cvjetko. 1982. Orijentalni uticaji u tradicionalnoj muzici

Bosne i Hercegovine.Narodno stvaralatvo Folklor21 (8284): 1021.Said, Edvard V. 2000. Orijentalizam. Prevela s engleskog Drinka

Gojkovi. Zemun: Biblioteka XX vek; Beograd: igoja tampa (BibliotekaXX vek, 112).

, . 1984. XVXIX , : (XVXIX): . 1, 18. . :

, ( - , . 20).Shiloah, A. (Amnon). 1979. Dimenzija zvuka. Prevela Nada

Bojani. U: Svijet islama: vjera, narodi, kultura, 165176. Priredio Ber-nard Lewis (osim XII poglavlja). 1. izd. Beograd: Jugoslovenska revija;

Vuk Karadi.kalji, Abdulah. 1965. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo:

Svjetlost (Biblioteka Kulturno nasljee)., . 1936. . :

.ganec, Vinko. 1955. Orijentalizmi u jugoslavenskom muzikom fol-

kloru. U: Tkaliev zbornik: zbornik radova posveenihsedamdesetogodinjici Vladimira Tkalia. Sv. 1, 8190. Glavni urednikIvan Bach. Zagreb: Muzej za umjetnost i obrt.


46/210

E-o 19, (..) 8(2012)

46

Davor Petrovi

Four frameworks for one song: a short biography of sevdalinka

Baring in mind the longevity of the Bosnian-Herzegovian folk love song

known as thesevdalinkaas well as the fact that it had enjoyed great popu-

larity, not just within Bosnia and Herzegovina, but all throughout former

Yugoslavia and that after the breakup of Yugoslavia it became a symbol of

the Bosniak cultural identity, this paper will use four frameworks to offer a

portrait of this folkloric creation, that is its origin, its evolution and itsmain characteristics.

Key words:sevdalinka, folk love lyric, folk music, culture, history, Bosn-

ia and Herzegovina


47/210

: 77.03:39(497.11)

E-o 19, (..) 8 (2012)

Ana [email protected]

O sluaju obrnute upotrebe fotografskog izmamljivanja:razmiljanja o znaaju i ulozi vizuelne grae u terenskomistraivanju

Apstrakt:

U radu se razmatraju znaaj i uloga vizuelne grae u terenskim istraivanjima. Na-glasak je na subjektivnom stavu samog istraivaa prema upotrebi fotografije (i vi-zuelnih zapisa uopte) u etnolokim/antropolokim istraivanjima. Metodom foto-grafskog izmamljivanja analiziraju se fotografije snimljene prilikom terenskih

istraivanja gastarbajterske populacije u Srbiji.

Kljune rei:terenski rad, vizuelna antropologija, gastarbajteri, fotografsko izmamljivanje

Uvod

Zato nisam na terensko istraivanje ponela kameru (koja funkcionie1)?Pored pokvarene kamere, spakovala sam diktafon, noutbuk, fotoaparat, olov-

ke, rokovnik, knjige, papire i fluorescentne markere za obeleavanje teksta.

Moda je to pitanje trebalo da postavim sebi mnogo pre nego to sam otilana letnju terensku praksu sa studentima etnologije i antropologije. Moda topitanje, zapravo, treba preformulisati u sledee i da sam na terenu kojimsluajem imala funkcionalnu kameruda li bih zaista znala ta u sa njom izbog ega je uopte nosim? Zatim da li se, kada ima ispravnu kameru, pro-blem i tema potencijalnog snimljenog materijala odreuju (i razrauju) una-predpre odlaska na terensko istraivanje, ili njih moda pre odreuju samesituacije? Zbog ega ja mislim da je snimanje kamerom nekako pravoverni-je (i dublje) nego fotografisanje fotoaparatomkada i jedan i drugi pred-stavljaju tehnologije vizuelnog beleenja? U emu se sastoji prednost mate-

rijala snimljenog kamerom u odnosu na onaj koji je zabeleen fotoaparatom?

Ovaj tekst je rezultat istraivanja na projektima Antropoloko prouavanjeSrbije: Od kulturnog naslea do modernog drutva (br. 177035), koji u celostifinansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije i projekta Ni tamo niovde kulturno naslee i identitet gastarbajterske populacije koji finansiraMinistarstvo kulture i informisanja RS.1Zapravo, ponela sam malu Canon kameru, ali je ona bila praktino neupotreblji-

va jer joj je LCD monitor polomljen, tanije kamera i dalje moedasnima ali onajko snima ne vidi ta snima (to je ekvivalent snimanja u prazno).


48/210

E-o 19, (..) 8(2012)

48

I da li se uopte moe govoriti o nekakvoj prednosti u kvalitativnom smislu?Da li ja, u stvari, oseam izvesnu nelagodu kada je re o korienju/ruko-vanju kamerom? Da li je sve to pitanje tehnike i prakse ili na konani proiz-

vod (snimljeni materijal) utie i posedovanje odnosno neposedovanje talen-ta? Da li ova pitanja predstavljaju rezultat injenice da se tokom dodiplom-skih i diplomskih studija nisam susretala sa vizuelnom antropologijom2 ida do pisanja ovog rada nisam razmiljala o tome da li je prenoenjeantropolokog znanja iskljuivo tekstualno? Da li sam nauena da primatdajem priama, a da slike posmatram kao propratni materijal ija je pre-vashodna svrha u ilustrovanju teksta? Da li, koliko i ta vizuelni zapis go-vori sam za sebe?

U ovom radu pokuau da dam odgovor na pomenuta pitanja koristeise primerima sa dva terenska istraivanja na kojima sam boravila 2011. go-

dine. Rad e se sastojati iz dva delaprvi deo je zamiljen kao jedan minieksperiment, dok je drugi deo rada teorijske prirode i na odreeni nainpredstavlja dopunu i/ili kritiku prvog dela. U prvom delu rada pisau izglave bez ikakvih priprema, bez konsultovanja relevantne literature, bezpresluavanja audio zapisa sa diktafona, bez gledanja u rokovnik u kojisam beleila utiske sa terena (i ostala usputna razmiljanja), bez odreenjakljunih pojmova i pregleda pravaca/pristupa u vizuelnoj antropologiji.Moda ovaj moj izabrani eksperimentalniput nije dobar (i preporuljiv)u metodolokom smislu, ali meni se ini korisnim. Kao to sam ve istaklado trenutka odabira kursa Vizuelna antropologija i terenskog istraivanja

nisam bila upoznata niti sa kljunim autorima u oblasti niti sa pionirskimi utemeljujuim/prekretnikim etnografskim filmovima. Interesuje me,dakle, da li i u kojoj meri uopte mogu (kao neko ko ima etnoantropolokoobrazovanje ali ko do sada nije imao dodira sa vizuelnom antropologijom)

da zdravorazumski odgovorim na pitanje, odnosno razmiljam na temuuloge i znaaja vizuelne grae u terenskim istraivanjima.

Koristiu se samo fotografijama koje sam snimila tokom terenskihistraivanja. Drugim reima, podvrgnuu samu sebe fotografskom izma-mljivanju (photo elicitation). Fotografsko izmamljivanje je vizuelnastrategija koja se koristi pri sprovoenju etnografskog istraivanja (Blinnand Harris 1991, 176). Zasniva se na ideji uvoenja fotografija uistraivaki intervju (umesto fotografija mogu se koristiti bilo koje vizuel-ne predstave slike, grafiti, bilbordi itd.). Prema Harperu, fotografsko iz-mamljivanje kod informanata izaziva informacije, budi oseanja i seanjazahvaljujui odreenoj fotografskoj formi reprezentacije (Harper 2002,13). Dakle, na osnovu gledanja fotografija probau da ispriam priu. Prepredstavljanja snimljenih fotografija (odnosno opisa situacija) sa terena,

2Da me je neko tokom mojih osnovnih studija upitao taje to vizuelna antropo-

logija?, odgovorila bih, verovatno kao i veina neupuenih, da je vizuelna antro-pologija etnografski film.


49/210

E-o 19, (..) 8(2012)

49

neu itati tekstove koji razmatraju znaaj fotografije u antropolokimistraivanjima (Cohan Scherer 2003; Collier 2003; Jacknis 1988; Wolbert2000). Takoe, u ovom prvom delu rada u prikazati i situacije/ljude/arte-

fakte/okruenje koje sam mogla da zabeleim filmskom kamerom ali ni-sam, dakle, napisau ta nisam snimila, koje su situacije i zbog ega bilepogodne i korisne/plodne da se zabelee kamerom i ta sam mogla dadobijem time kao i koja bi korist takvog materijala bila pri kasnijoj in-terpretaciji i objedinjavanju rezultata istraivanja.

Teren(i): mesta, ljudi i injenice

Tokom meseca jula i avgusta 2011. godine, obavljala sam terenski rad

u istonoj (odnosno severoistonoj) Srbiji. Tema istraivanja se odnosila

na pitanje kulturnog identiteta radnika migranata, tj. gastarbajtera uKnjaevcu iKuevu. Sa studentima tree godine Odeljenja za etnologiju iantropologiju

3 u okviru letnje terenske prakse boravila sam u Knjaevcu

(sela Minievo, Vasilj i Donja Kamenica) u periodu od 8. do 13.07.2011.godine. U Kuevu (sela Zelenik, Klenje i Mrkovac) sam boravila u perio-du od 18. do 24.08.2011. godine.4 Fokus istraivanja bio je na sledeimproblemima/pitanjima: koji su bili motivi za odlazak u inostranstvo na pri-

vremeni rad, koji su bili motivi povratka u zemlju maticu, kako se migraci-

ja odrazila na kulturni i etniki identitet pripadnika prve, druge i tree ge-neracije gastarbajtera, odnosno koji su naini/putevi ouvanja i/ili gublje-

nja njihovog identiteta kod starije i mlae generacije, kao i koje predstavegastarbajteri imaju o sebi, svom nainu ivota, zemlji matici i zemlji u kojusu migrirali.

Fotografije

Fotografije koje sam snimila na terenu naelno se mogu podeliti naone koje se odnose na samu temu istraivanja i na one fotografije na koji-ma su moje koleginice i kolege i razliiti prizori iz sela/gradova u kojimasmo boravili (seoski vaar, arhitektura, izlozi prodavnica, slike priro-de/pejzaa). U Knjaevcu i okolnim selima snimila sam 144 fotografije, a

3Studenti su bili podeljeni u tri grupe pod mentorstvom dr Lidije Radulovi, Ivane

Gaanovi i Ane Bani Grubii. U mom istraivakom timu bile su studentkinjeMilena Golubovi, Milena Domazet, Nevena Boroja, Aleksandra Brankovi, Ma-rina Trajkovi i Dragana Konjokrad.4Terensko istraivanje je sprovedeno u okviru projekta Ni tamo ni ovdekultur-

ni identitet gastarbajtera i predstave o njima koji finansira Ministarstvo kulture iinformisanja RS. Istraivanje je realizovano pod rukovodstvom dr DraganeAntonijevi. Istraivaki tim u Kuevu inile su dr Dragana Antonijevi, MarijaKrsti i Ana Bani Grubii.


50/210

E-o 19, (..) 8(2012)

50

u Kuevu 95 fotografija. Za svaku od izabranih fotografija napisau ukrat-ko iri kontekst nastanka, zbog ega sam je snimila i ta mi ona danas go-vori. Fotografije u grupisati po mestu gde su snimljene: fotografije iz

Vasilja, fotografije iz Minieva i fotografije iz sela Klenje.

Fotografi je iz Vasil jaKako nisam zamiljala gastarbajtere

Kontekst: Ideja odlaska u selo Vasilj u poetku nije obeavala. SeloVasilj nije bilo ukljueno u preliminarni spisak sela koja emo oblaziti uokviru letnje studentske terenske prakse (ona sela u kojima procenat ga-

starbajterskog stanovnitva ima znaajan udeo). Odlazak u Vasilj bio jeuslovljen ogranienim materijalnim sredstvima, odnosno nedostatkom ade-kvatnog prevoza kombija koji bi tri grupe studenata (koje su se bavile

razliitim istraivakim temama) razvozio u razliita sela. Na raspolaganjunam je bio jedan autobus i sve grupe su ile zajedno u ista sela nevezano zanjihova istraivaka interesovanja.

Kada smo stigle u Vasilj otile smo u seosku kafanu sa namerom da seraspitamo da li u selu ima ljudi koji su radili u inostranstvu. Kafana kao

centar ivota seoskog stanovnita (barem mukog dela) inila nam se kaodobra poetna taka, orijentir/putokaz kuda i ta dalje. Vlasnik kafaneuputio nas je na oveka koji je radio u rudniku u Nemakoj. Kuu togoveka nale smo tek posle 20 do 30 minuta hoda kroz selo. Zbog egasmo toliko dugo traile jednu kuu u malom selu? Mislile smo da treba da

traimo veliku kuu sa fasadom jarkih boja i kipovima lavova pred kapi-jom. Tragajui za odreenom kuom, odnosno za naom predstavom kakobi gastarbajterska kua trebalo da izgleda, pored kue gde su iveli Ljubin-ko i njegova ena proli smo nekoliko puta ne primetivi je. Naa predsta-va o gastarbajterima bila je uslovljena jednim delom popularnim stereotipi-

ma, a drugim delom time to je i ono malo etnolokih istraivanja gastar-bajterske kulture (v. Brati i Maleevi, 1982; Romeli i Stojanovi 1989)naglaavalo materijalnu kulturu (isticanje i troenje materijalnog bogastvasteenog radom u inostranstvu) kao odrednicu kulturnog identiteta gastar-bajtera. Mislile smo da treba da traimo jednu neobinu/nesvakidanju ve-lelepnu/grandioznu kuu, kuu koja je (kako su nas uili) predstavljalastatusni simbol. Kua u kojoj su iveli Ljubinko i njegova ena nije seuklapala u unapred odreena shvatanja gastarbajterske kue, odnosno na-vodno specifine gastarbajterske materijalne kulture. Bila je to kua kojase ni po emu nije isticala, kua prosene veliine koju bih jednom rejumogla da opiem kao skromnu.


51/210

E-o 19, (..) 8(2012)

51

Fotografije:

1. Ljubinko i njegova ena

Opis: Ova fotografija snimljena je tokom intervjua sa porodicom. Pri-

kazuje brani par gastarbajtera u svakodnevnom okruenju kako provodesvoje penzijske dane. Na fotografiji se vidi deo njihove skromne kue,obueni su kao i ostali seljani i da ne znamo detalje njihovog ivota, naosnovu gledanja u fotografiju ne bi mogli da kaemo da su na njoj prikaza-ni gastarbajteri povratnici.

Zato: Fotografisala sam ih jer smo razgovarali sa njima. Fotografijaje snimljena spontano (pre nego to smo zapoeli intervju pitala sam ih zadozvolu da ih tokom intervjua fotografiem). Kada danas gledam ovu foto-grafiju setim se kako su tokom intervjua govorili u glas, i bake kojoj je bilo

posebno drago to razgovara sa nekim.


52/210

E-o 19, (..) 8(2012)

52

2.

Baka i krpa

Opis: Na fotografijividimobakukakose pomalo tuna prisea svogivota. Ipak izgleda nekako pomirena sa tokom koji je njen ivot imao.U rukama dri krpu koju tokom razgovora obre, savija i premeta iz rukeu ruku. ao mi je to nisam video-kamerom zabeleila ovaj razgovor (safokusom na bakine pokrete rukama i krpu, jer pribliavaju bakinounutranje stanje i odnos koji je imala prema ivotu u Nemakoj).

Zato: Ovu fotografiju sam snimila jer mi je baka bila mnogo intere-santniji sagovornik od njenog mua. Njena pria nudi ensku perspektivugastarbajterskog ivota u tuini, perspektivu koja je esto zanemarena ustudijama migracija. Kada danas gledam ovu fotografiju setim se pomenu-

te krpe i bakinih curula. Nisam zamiljala gastarbajtere u curulama (narav-no da ljudi na selu nose curule, i da su moja predubeenja bila pogrena).


53/210

E-o 19, (..) 8(2012)

53

3.

Baka se smeje

Opis:Na fotografiji vidimobaku kako se smeje. Priala je o tome ka-da je prvi put otila u Nemaku. Bacila je jedan papiri na ulici. Jedna Ne-mica videla ju je sa prozora zgrade i zbog toga ju je izgrdila. Baka ima ne-

koliko zlatnih zuba. Ispriala je zbog ega je stavila zlatne zube. Zube jeizgubila kada je njen mu bio zaglavljen u rudnikuona je tolikim intenzi-tetom zbog nervoze krgutala zubima da ih je polomila. Potom joj jemu napravio zube i to zlatne.

Zato:Ovu fotografiju sam snimila jer je baka u ovom trenutku bilasrena i smejala se. Iz njenog lica se moe proitati ceo njen ivot. Danaskada gledam fotografiju setim se kako nam je na rastanku dala po jednu ja-

buku, i kako je imala pile sa deformisanom nogom koje je zbog deformire-ta htela da baci.

Fotografije iz MinievaGastarbajteri Romi

Kontekst:Bile smo u selu Minievo. U ovom selu, koje je veoma mo-derno i gradski ureeno, ivi oko hiljadu stanovnika. Razgovarale smo saromskom porodicom iji su lanovi radili i iveli uNemakoj. Na ovu po-rodicu uputila nas je konobarica u lokalnoj kafani. Kada smo je upitali da li

u selu ima gastarbajtera, odgovorila nam je da ih ima i da su gastarbajteri


54/210

E-o 19, (..) 8(2012)

54

oni Dipsi (u selu je ivelo i nekoliko srpskih gastarbajterskih porodica).Brani par Roma u ijoj smo kui bile vratio se u Srbiju 2003. godine i, odtada, deo porodice odlazi povremeno u Nemaku, dok je jedan deo tamo

trajno nastanjen. Mu i ena ive od socijalne pomoi i novca koji ostalilanovi porodice zarade u inostranstvu. Njihova kua izgledala je ba ona-ko kako smo oekivale da e izgledati gastarbajterska kua, odnosno uskladu sa stereotipom o tipinoj kulturi gastarbajtera. Veliki deo stvarikoje se nalaze u kui ovi ljudi su, kako sami kau, dobili na poklon od Ne-maca ili preuzeli one predmete koje su Nemci bacili od lustera, prekozidnih satova, tepiha i nametaja.

Fotografije

1.

Unutranjost romske kue i studentkinje za vremeintervjua

Opis:Na fotografiji vidimo studentkinje kako razgovaraju sa romskim

ispitanikom. On naizmenino ivi i u Srbiji i u Nemakoj. Ova velika kuakoja sa spoljanje strane podsea na dvorac bogato je ukraena na zi-dovima i policama ima mnogo detalja i predmeta ije bi nabrajanje i opisi-vanje prevazilo okvire ovog rada.

Zato: Ovu fotografiju sam snimila jer sam elela da fotografiem stu-dentkinje za vreme intervjua, kao i zato to je veliki deo predmeta koji sevidi na ovoj fotografiji i koji bi trebalo da simbolizuju bogastvo i presti -


55/210

E-o 19, (..) 8(2012)

55

ove porodice zapravo poklonjen, odnosno pronaen kao neto to Nemci-ma vie nije bilo potrebno.

2.

Detalj ograde na terasi

3.

Figure u dvoritu

Opis:Na fotografiji broj 2, vidi se detalj ograde i patike koje se sue.Na fotografiji broj 3, vide se ivotinje (ive i gipsane) i patuljci.


56/210

E-o 19, (..) 8(2012)

56

Zato:Ove fotografije sam snimila jednostavno zato tomi je prizorbio simpatian. Takoe, ovo su fotografije za koje mislim da su vizuelno(i tehniki) dobro reene.

Fotograf ij e iz KlenjaSvakodnevni ivot gastarbajtera

Kontekst: Klenje je selo sa velikim delom gastarbajterske populacije.

To je jedino selo u koje smo ile nekoliko puta. Zbog toga smo, a i zaslu-gom naih domaina, sa tamonjim gastarbajterima uspostavile donekleprisniji odnos. U okolini Kueva sam napravila najvie fotografija materi-jalne kulture gastarbajtera (njihovih kua prvenstveno, u kojima danas nikone ivi).

Fotografije

1. Svakodnevni ivot gastarbajtera u matici ureenjedvorita


57/210

E-o 19, (..) 8(2012)

57

2.

Kua gastarbajtera

Opis:Na fotografiji broj 1, vidi se dvorite jedne porodice koja ivi iradi u inostranstvu. Na fotografiji broj 2, prikazani su deo fasade i ogradajedne gastarbajterske kue.

Zato: Ove dve fotografije sam snimila zato jer sam elela dazabeleim svakodnevno okruenje u kojima gastarbajteri ive i rade kadasu u Srbiji.

Proputene prilike ta nisam snimila/fotografisala ili o jednojlinoj dilemivideo-kamera vs foto-aparat

U ovom delu rada prikazau situacije i dogaaje koje nisam zabeleilana terenu (filmskom kamerom i/ili foto-aparatom) a koje bi, da su snimlje-

ne, mogle da govore o znaaju vizuelnog u antropolokim istraivanjima.Razlozi zato se ova mini terenska istraivanja nisu kretala u smeru vizu-elnog su jednostavni. Naa terenska istraivanja od samog poetka nisubila zamiljena kao vizuelna istraivanja. Naime, interesovale su nasivotne prie naih radnika u inostranstvulina kazivanja gastarbajtera onjihovom ivotu, a same prie se ipak prenose reima (o vizuelnom et-nografskom narativu v. Harper 1987). Zbog vremenskog ogranienjaistraivanja (po nedelju dana u Kuevu i Knjaevcu) i namere/elje da zakratko vreme sakupimo to je vie mogue grae, tj. pria, nismo uspele da


58/210

E-o 19, (..) 8(2012)

58

potpuno uemo u zajednicu, odnosno da uspostavimo poverenje i blizakodnos sa pojedincima, to mislim da je jedan od kljunih preduslova sni-manja filmskom kamerom. Mi smo nae informante videle samo jednom

(za vreme trajanja intervjua). Obino bi sa njima razgovarale za stolom udvoritu (ree u kui), oni bi nam ispriali svoju priu i to bi ujedno bio ikraj naeg intervjua. Nismo prisustvovale njihovim svakodnevnim aktivno-stima, porodinim okupljanjima, niti bitnim dogaajima. Da jesmo, i da suoni nas bolje upoznali i prihvatili, tada kamera moda ne bi bila svojevr-sni uljez, strano telo koje naruava neiju privatnost.5Nemam odgovor ani prave rei/termine da opiem zbog ega smatram da je uinak snimanjafilmskom kamerom i kasnije montiranje i prikazivanje tog video materijala

drugaije od snimanja diktafonom, transkripcije razgovora i kasnijeg kom-piliranja tih razgovora u tekst za objavljivanje. Ipak, uverena sam da

korienje video-kamere u terenskom istraivanju zahteva emotivno ietiki obazrivije rukovanje i da, u zavisnosti na koji nain montiramo ikasnije prezentujemo snimljeni materijal, posledice po datu grupu ili poje-

dince mogu biti problematinije/dalekosenije nego kada njihove reiprenosimo u tekst koji se kasnije objavljuje. Video ili audio-materijal idalje nisam sigurna da li na kraju pri analizi i predstavljanju materijala do-

lazimo do istog (sa)znanja ili se ono razlikuje, i ako da, po emu?Moj odnos prema fotografiji, tj. fotografisanju je drugaiji. Fotografi-

sanje mi deluje kao manje nasilno i kao neposrednije. Naravno, i foto-grafije su, jednako kao i video-snimci u procesu montae, podlone menja-

nju, obradi, ili manipulaciji. Ipak, ini mi se da mogunost fotografije daverno prikazuje ljude/dogaaje/okruenje ne zavisi toliko od namere foto-grafa, ve da je to u njenoj prirodi. Odgovor na pitanje s poetka radakoje sam sebi postavila zato nisam snimala video-kamerom? lei pr-venstveno u linom senzibilitetuza razliku od fotografije, tj. fotoaparata,kamera mi kao tehnologija, metod sakupljanja podataka/beleenja graenije bliska. Jednostavno, ne dopada mi se da je koristim. Ne oseam nika-

5Moda nisam u pravu, ali polazim od sebelino ne bih volela da se naem u si-

tuaciji da mi potpuni stranacupadne u kuu (ili neki drugi prostor koji sma-tram privatnim), ukljui kameru i pone da snima mene i moju porodicu dok oba-vljamo svakodnevne poslove ili za vreme slobodnog vremena. Isto vai i za sni-manje unutranjosti moje kue ili mog dvorita (ma koliko bi predmeti na polica-ma ili fotografije na zidovima mogli da govore o mom socio-kulturnom identitetu,

ja na snimanje filmskom kamerom ne bih pristala). Moja preanja misao delujemi u najmanju ruku problematino (a i licemerno), budui da se nikada do ovogtrenutka nisam zapitala o tome da i ja, izabravi da se profesionalno bavim antro-

pologijom i odlazim na teren, ulazim u tue kue i pitam nepoznate ljude manje-vie intimna pitanja i time naruavam neiju privatnost. Zato sam ja ta koja mo-gu/smem to da inim, ali u isto vreme ne pristajem da budem u neijemkadru?Spoznavanje/razumevanje Drugog nije mogue bez odreenog naruavanja privat-nosti ma kako ona bila shvaena.


59/210

E-o 19, (..) 8(2012)

59

kvu povezanost sa kamerom. Naravno, mogla sam da snimam kamerom(da je bila ispravna) ali bi to bilo usiljeno i ja se ne bih oseala prijatno.Verujem da bi se to kasnije i osetilo na snimljenom materijalu. Fotogra-

fisanje mi, sa druge strane, predstavlja uivanje. Fotografisala bih i da ni-sam na terenu. To je neto to radim gotovo svakodnevno i esto bezrazmiljanja zbog ega to radim. Moda bih to mogla da nazovem eljomda zabeleim jedinstvenost trenutka, ljudi, predela ili dogaaja. U stanjusam satima da gledam fotografije koje sam napravilakako one terensketako i one iz svakodnevnog ivota. Fotografije mi omoguavaju da seseam, slue mi kao neka vrsta eksterne memorije.

Kada je re o situacijama koje sam mogla da snimim kamerom, a ni-sam to uinila, iz dananje perspektive (uzimajui u obzir da je prolo vieod pola godine kako sam boravila u Knjaevcu i Kuevu), mislim da ih je

bilo svega nekoliko koje su mi u seanju ostale kao upeatljive. Zapravo,sigurno ih je bilo vie, ali ja sada, naravno, ne mogu da se setim svih po-tencijalnih, da ne kaem filminih situacija, ponaanja ljudi i dogaaja.Upravo tu lei prednost vizuelnog beleenja kameromnjena memorijaje, svakako, bolja od moje. Video-snimak omoguava bezbroj premotava-nja i ponovnog gledanja, kao i mogunost da tada uoimo noveistraivake probleme ili ideje o kojima ranije nismo razmiljali.

Prvo na ta pomislim da sam mogla da snimim jeste snalaenje mojegrupe na terenu budui da je studentkinjama ova terenska praksa bila prvotakvo iskustvo. Izrazi njihovih lica, njihova emotivna stanja, zbunjenost,

trema, gestikulacija, situacije u kojima se naizmenino smenjujuoduevljenje i razoaranost, prie i nain na koji su priale pre i nakon in-tervjua, timski duh i nedostatak timskog duha itd. Dve situacije vezane za

moju grupu su mi posebno ostale u seanju. Prva se odnosi naoduevljenje zbog uspeno obavljenog intervjua. Jedna studentkinja je bilatoliko radosna i usplahirena da ja to reima prosto ne mogu da opiem.Jednostavno ne postoje te rei kojima bi se verno/potpuno/duboko moglailustrovati ta situacija. Jedino to bih mogla da napiem, a to ni priblinone doarava taj dogaaj, odnosno njen izraz lica i nain na koji je priala,jeste da nikada do sada nisam videla da se neko toliko raduje zbog uspenoobavljenog posla, da nekome antropologija/etnologija/terenska praksa toli-

ko znai. Veoma mi je ao to ovaj divni i dirljivi trenutak nisam snimila.Drugi dogaaj odnosi se na trenutak razdora i neslaganja oko odreenihpitanja u naoj grupi. Bile smo u selu Vasilj. Razgovarale smo sa sinomkoga je majka (gastarbajterka) ostavila kada je otila u inostranstvo da radi.Bio je to jedan veoma muan razgovor. Sin gastarbajterke, danas ve odra-stao ovek koji ima svoju porodicu, nerado i sa tugom se priseao majkekoja se ponemila i koju je viao jednom godinje. Iako je bilooigledno da mu je veoma teko da pria o svom ivotu (delovao je kao dae svakog momenta zaplakati) mi smo nastavile da mu postavljamo pita-nja. Rekao nam je da nam je ispriao stvari o kojima nije govorio ni sa


60/210

E-o 19, (..) 8(2012)

60

svojim najbliima. Nakon tog razgovora grupa se posvaala, odnosnodolo je do nesuglasica u vezi naeg pristupa - da li je trebalo da mu posta-vimo sva ta pitanja ili ne? Gde je, odnosno gde se postavlja granica u kon-

taktu sa drugim ljudima? Jedan deo grupe smatrao je da u cilju nauke, sa-kupljanja grae treba iskljuiti emocije i hladne glave sprovesti intervju,dok je drugi deo grupe bio suprotnog shvatanja (trebalo je da prekinemo

intervju jer su ga naa pitanja rastuila i podsetila na lo odnos sa njego-vom majkom). Nisam sigurna da li bi to sa moje strane bilo u redu (buduida je u pitanju bila konfliktna situacija) ali mogla sam da snimim nau ma-lu svau, koja zapravo i nije bila svaa ali kao i u prethodnom sluaju,ja kao da nemam dovoljno adekvatne rei da opiem nae neslaganje, be-snu boju glasa i razoarane izraze lica nekih studentkinja. ini mi se daova situacija ne moe da se opie a da, u odreenom smislu, ne budem pre-

ma jednoj ili drugoj strani grupe na neki nain nepravedna. ta god danapiem izgledalo bi gore nego to jeste, a ne kao ilustracijaoteavajuih okolnosti na terenu. Izgleda da rei ponekad zaista nisu do-voljne u pribliavanju/opisivanju odreenih situacija i da je tada moda bo-lje posegnuti za vizuelnim/video-materijalom. Na kraju, zato mislim daje bilo korisno dokumentovati situacije studentskog snalaenja/iskustva bi-vanja na terenu, pored toga to mi odreeni dogaaji izgledaju neopisivireima? Iz razloga to bi takav materijal omoguio uvid ne samo u to kakostudenti doivljavaju teren, ve bi mogao i da poslui kao pu tokaz na kojinain se pripremiti za sledee slino iskustvo (to pogotovo vai za mlade

koleginice i kolege koji e u budunosti imati ulogu terenskih mentora. Naprimer, ja nisam imala predstavu ta me eka na terenu na koji prvi putidem u svojstvu terenskog mentora studenata, niti sam imala unapred

razraene strategije kako da se postavim u odreenim situacijama).Kada je re o gastarbajterima trenutno mogu da se setim svega tri prili-

ke u kojima bi mi kamera kao istraivaka alatka/orue bila od koristi. Pr-va, najvie govori o znaaju vizuelnog u antropolokim istraivanjima. Bi-le smo u Donjoj Kamenici. Seljani su nas uputili na brani par gastarbajte-ra koji se, po penzionisanju, vratio u selo. Naalost, brani par nije eleoda razgovara sa nama. ena, koja nije htela ni da podigne glavu dok namse obraa, samo nam je rekla Nemamo ta da vam kaemo, to je naa mla-dost. Nau mladost smo ostavili tamo.Opisau kako je ta ena izgledala.Imala je kosu ofarbano u crveno, mini-val i zlatne minue, a na ruci iste-toviranu jeftinu tetovau (poput onih uradi sam JNA tetovaa). Vizuel-ni izgled ove ene je na mene ostavio snaan utisak. Gornji deo njenog tela(glava, tj. moderna frizura) govorio je o njenom gastarbajterskom identi-tetu, dok su njene ruke bile ruke radnice i ukazivale na njen preanji iden-titet emigrantkinje koja je otila u inostranstvo trbuhom za kruhom. Dru-ge dve situacije verovatno ni da sam imala kameru ne bih zabeleila, iakosu u sutini znaajne za razumevanje gastarbajterskog naina ivota. Ali


61/210

E-o 19, (..) 8(2012)

61

pre nego to pokuam da ih opiem, elela bih da kaem zato bih seoseala nelagodno ako bih ih snimala. Pre izvesnog vremena sam gledaladokumentarni film o gastarbajterima Stranac ovde, stranac tamo (2007,

Sandra Mandi), snimljen u produkciji B92.6Autorka filma je intervjuisalasadanje/bive gastarbajtere, decu i unuke gastarbajtera, tj. pripadnike dru-ge i tree generacije, njihove komije koji su ostali u Srbiji, i predstavnikeMinistarstva za dijasporu. Film je sniman u dve zemljeu Srbiji i u zemljiiseljenja. U filmu je akcenat prevashodno na materijalnoj kulturi gastarbaj-

tera, odnosno, u prvom planu su njihove grandiozne kue i skup nametajkoji su veinom kupili u inostranstvu, a kameru prati muzika podloga uvidu prigodne turbo-folk muzike. Gastarbajteri su u filmu prikazani uskladu sa stereotipima koji su o njima formirani u masovnoj kulturi, ali i

kao populacija koje se treba stideti, koji su drugaiji zbog svojih ivotnih

izbora. Podsmeh i negativan/osuivaki stav provejava svakim prikazomfasada i unutranjosti njihovih kua i poziva gledaoce da sa preziromodbacneiji nain ivota kao manje vredan, kao ki i neukus. Moda tonije bila namera autorke, ali sam ja film tako doivela ibila sam na nekinain ljuta zbog potpunog nedostatka empatije u pristupu autorke. Iz tograzloga nisam snimila unutranjost kue gastarbajtera iz sela Klenje, za ko-ga su nam komije prethodno rekle da je u beli svet otiaoiz jednosobnekuice sa poljskim WC-om (danas ima ogromnu kuu i imanje). On nas jesproveo kroz bogato opremljene sobe (svaka soba je bila u drugoj boji),

hvalio se svojim slikama i goblenima na zidovima, i pokazao nam njegovu

kuhinju koju ne koristi. U seanju mi je ostala i romska porodica uMinievu (koju sam fotografisala). Njihova haotina interakcija iponaanje, lanovi porodice koji se stalno/naizmenino pojavljuju ni odkuda, tj. iz soba (mislim da bih uspela da ih prebrojim jedino da sam ih

snimila), deca koja se jure kroz kuu, bebe sa polovino zalepljenom pele-nom iz koje visi kaka, ali na to, tokom tri sata, koliko smo provele u nji-hovoj kui, niko od ukuana ne obraa panju. Zato ih nisam snimila?Jednostavno, zato jer nisam elela da i ja budem ta koja e Rome prikazatikao musave, zaroljane, neobzirne i nehajne ljude, ma koliko to ponekad za-

ista imalo uporite/potporu u realnosti.

Zavrna re ta sam o znaaju i ulozi vizuelne grae u terenskomistraivanju naknadno saznala (ili nisam)

Naknadna razmiljanja o pitanju vizuelne grae u antropologiji iitanje literature o ovoj temi ukazali su mi na greke koje sam pravila to-kom terenskog istraivanja. Prvo, nisam bila upoznata sa osnovnim pristu-

6-

http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=928&yyyy=2009&mm=02&

dd=20&nav_id=346209
http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=928&yyyy=2009&mm=02&dd=20&nav_id=346209http://www.b92.net/video/videos.php?nav_category=928&yyyy=2009&mm=02&dd=20&nav_id=346209http:/

Еtnolosko Antropoloske Sveske Br 19

Documents

Transcript of Еtnolosko Antropoloske Sveske Br 19