TOPLI^KE NOVINE novine br-56... · Srpski ministar gra|evinar - stva u tehni~koj Vladi Velimir...

$: TOPLI^KE NOVINE novine br-56... · Srpski ministar gra|evinar - stva u tehni~koj Vladi Velimir Ili}, prilikom nedavnog bora - vka u Prokupqu obi{ao je Inku-bator centar u na{em gradu$

TOPLI^KE NOVINE FEBRUAR 2014.

- Dràva u svakom trenutkumora da bude zabrinuta za bezbed-nost svojih gra|ana i prioritetmora da joj bude bezbednost i bor -ba protiv kriminala i takozva -nih tajkuna, koji su se bavilisi stematski pqa~kom na{e dr -à ve i naroda, kazao je prilikomposete Prokupqu donedavnipred sednik Narodne skup{tineNeboj{a Stefanovi}.

- Akcije kao {to su Grom je -dan i dva ubudu}e }e biti stalnei garantujem vam da nijedan nar -kodiler, kriminalac, niti bilokoji pojedinac koji se ogre{io ozakon u ovoj zemqi ne}e imatimira, borba protiv kriminalasvake vrste bi}e ~vrsta, bespo -{tedna i sna`na, poru~io je Ste-fanovi} sa tribine u kojoj je samladima Prokupqa govorio owihovoj bezbednosti.

On je naglasio da svako ko seogre{io o zakon mora da odgova -ra i da dobije i primerenu kaznu,kao i da niko u ovoj dràvi nesme biti izuzet od odgovornosti,bez obzira da li se radi o poli -ti ~aru, drugu, prijatequ, min-

istru, direktoru javnog predu ze-}a ili poslaniku.

- Nije ta~no da na{i zakonine vaqaju, ima mnogo dobrih, ~ak

odli~nih na{ih zakona, kazao jeStefanovi} i nastavio:

- Ja se stra{no razo~aram kadvidim da se na{i dobri zakoni neprimewuju ili se traqavo prime -wuju, tako da razumem da i drugiqudi budu razo~arani i da rea -guju emotivno na nepravdu kao ov -ih dana, kazao je Stefanovi}

os vr}u}i se na proteste gra|anazbog sudskih odluka u Ni{u iNovom Sadu i dodao da to nezna~i da se treba me{ati u od-

luke suda, jer sudstvo mora dabude nezavisno.

- Ali zato se treba boriti zabezbednije dru{tvo, da policijaefikasnije radi svoj posao i daim se da prilika da to rade, na-glasio je Stefanovi} i nastavioda u ovoj oblasti ima korumpi-ranih policajaca, sudija i tuì -

la ca koji kaqaju ugled svoje pro-fesije.

- Wih moramo po~istiti izsvojih redova i dati qudima kojiznaju da rade svoj posao da po-hapse narkodilere i da ih skloneiz {kola i sa ulica, da se decivi{e ne prodaje droga po {kol-skim dvori{tima, ulicama i ka -fi}ima i da kamerom bude po -k ri veno svako {kolsko dvori -{te, da u svakom trenutku imamouvid u wihovu sigurnost, istakaoje Stefanovi}.

- Ja znam da u policiji postojiogroman broj ~estitih i po{te -nih policajaca koji }e uraditiovaj posao i koji }e pohapsiti nesamo narkodilere, ve} i sve os-tale kriminalce, rekao je Ste-fa novi} i dodao da ne sme da seponovi da neko dojavquje krimi-nalcima kada ide policijska ak-cija, pa da se oni sklone i da svenas vuku za nos, a svi znamo i gdesu i ko su narkodileri i krimi-nalci i tako|e dobro znamo daima droge i u Beogradu i Ni{u iVaqevu, Kraqevu i u Prokupqu isvuda.

M.M.

Donedavni predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi} govorio u Prokupqu na tribini „Bezbednost mladih“

Dràva mora da bude garant bezbednosti svojih gra|ana

- Danas u Srbiji ima 97 dr ̀ a -vnih fakulteta u okviru dràv -nih univerziteta, dok su pri vat-ni jo{ uvek neprebrojani, izja -vio je ministar prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja u tehni~kojVladi Tomislav Jovanovi} uPro kupqu.

- Proces reakreditacije pri-vatnih fakulteta danas u Srbijije u toku i kad se taj proces zav -r{i negde krajem marta meseca,zna}emo ta~no koliki je broj ta -ko zvanih privatnih fakultetakoji imaju zvani~no priznatu li-cencu i ~ije }e se diplome vred-novati. Naàlost, izvestan brojprivatnih fakulteta kod nas ra -di bez akreditacije, a najve}ibroj me|u wima otvara raznora -zna isturena odeqewa po celojSr biji, gde se sti~u nekakve di -plome koje, naàlost, nisu gara -nt studirawa, izjavio je Jovano -vi}.

Govore}i o na~inu vrednova -wa diploma dràvnih i privat-nih fakulteta, Jovanovi} je re -kao da treba uvesti standardiza -ciju i kategorizaciju fakulteta,koje bi jasno postavile razliku ispre~ile izjedna~avawe u siste -mu vrednosti znawa.

- Nije problem izdavawe dip -

lo ma, ve} wihov kvalitet, a kva -li tet odre|uje renome i ugledob ra zovne ustanove, koji je pre-poruka da neko na|e posao i pri-meni ste~eno znawe, istakao jeJovanovi}.

On je precizirao da je dvamiliona qudi danas u Srbiji uk -qu~eno u prosvetni sistem, {topredstavqa zavidan nivo koji bimorao da garantuje i visok nivoobrazovanosti jedne zemqe, {tokod nas, naàlost nije slu~aj.

- [kolstvo u Srbiji zaslu ̀ u -je mnogo ve}u dru{tvenu podr { -ku, jer samo sa obrazovanim qu -dima moèmo da budemo deo sa -vre mene Evrope, kazao je Jovano -vi} prilikom obilaska osnovnihi sredwih {kola u Prokupqu.

On je istakao da je nedopus-tivo da osam miliona evra Evro -

p skoj kreditnoj banci bude vra -}eno, jer nije postojala voqa ni -ti stru~ni kadrovi koji bi ura -di li vaqane programe za pobo q-{awe uslova {kolovawa |acimana jugu Srbije.

- Prokupa~ki gimnazijalci,u~enici jedne od najstarijih{ko la u Srbiji, gde su se od{ ko -lo vale mnoge generacije st ru -~waka i intelektualaca, mora daimaju iste uslove {kolovawa kaoi wihovi vr{waci u Beogradu, ane da slu{aju nastavu u neuslo v -nim u~ionicama, u kojima suklupe stare i po trideset godina,kazao je Jovanovi}.

On se zaloìo i za preras ta -we Vi{e poqoprivredno pre hra -mbene {kole u fakultet, ~ime biova sredina postala univerzi te -t ski centar i obrazovala stru -

~wake iz oblasti poqoprivrede,grane koja je najzastupqenija uTopli~kom okrugu.

- Bez visokoobrazovanih ka -drova iz oblasti poqoprivredemi ne moèmo biti ravnopravnakonkurencija u proizvodwi ipla smanu poqoprivrednih pro -iz voda razvijenoj Evropi, kazaoje Jovanovi} i dodao da je ve} po -~ela primena zakonskih akata oliberalizaciji uvoza poqopriv -rednih proizvoda.

Jovanovi} je kazao da }e se za -lo ̀ iti za otvarawe novih st ru -~ nih profila, budu}ih balne o-loga i stru~wake za le~ewe u ba -wsko klimatskim le~ili{tima,kojima Topli~ki kraj obiluje.

- Nama nedostaju stru~waci ubawskim i klimatskim le~ili{ -ti ma, a ova {kola u Prokupqumogla bi da bude prva koja }eobrazovati ove stru~wake, na-glasio je Jovanovi} i dodao da naovaj na~in uvodimo sredwe st ru -~ne {kole i fakultete u proceskonkurentnosti.

Ministar Jovanovi} prili -kom posete Prokupqu razgova -rao je sa predsednikom Op{tinedr Qubi{om \urkovi}em i we-govim saradnicima, a tokom danasusreo se i sa direktorima os-novnih i sredwih prokupa~kih{kola, koje je obi{ao i upoznaose sa problemima sa kojima se utoku rada susre}u.

M.M.

Privatni fakulteti jo{ neprebrojaniMinistar prosvete u poseti Prokupqu

TOPLI^KE NOVINEFEBRUAR 2014.

- U gerontolo{kim centrimai domovima za stare, {irom Sr-bije, sme{teno je oko 13,5 hiqadalica, {to zna~i jedan mali grad.Obaveza dràve je da vam obe -zbedi pristojne uslove za ìvotu tim ustanovama, adekvatnuzdravstvenu za{titu, kao i raznevidove pomo}i za sve stare qudekoji nisu u mogu}nosti da samibrinu o sebi, rekao je potpred -sednik Vlade Srbije u ostavciRasim Qaji} prilikom posete

Domu za sme{taj i negu starih iiznemoglih lica u Prokupqu.

Qaji} je istakao da velikibroj starih qudi ìvi u sop-stvenim doma}instvima, kojimaje neophodna pomo} u ku}i, kao idruge razne vrste pomo}i kojepruàju gerontolo{ke slu`be idodao da o tim qudima mora da sebrine kroz organizovani sistem.

Prema re~ima Qaji}a, eko no -mska situacija u Srbiji je izu ze -tno te{ka, potrebna ja {tedwa,

ali se to ne moè o~ekivati odpenzionera, ve} od funkcionerai dràve.

- Mi moramo obezbediti re-do vne isplate penzija, pristojneuslove za ìvot u ovim ustano va -

ma, kao i u ovakvim prilikama daizrazimo zahvalnost qudima kojiobavqaju teàk i human posao ipredstavqaju sliku dràve kojabrine za svoje najstarije gra|ane,rekao je Qaji}. Q.M.

Srpski ministar gra|evinar -stva u tehni~koj Vladi VelimirIli}, prilikom nedavnog bora -vka u Prokupqu obi{ao je Inku-bator centar u na{em gradu iupoznao se sa radovima na zamenistarih azbestnih vodovodnih ce -vi koje su tokom pro{le godinezamewene uz pomo} Ministar s -tva gra|evinarstva.

Ili} je u razgovoru sa pred-stavnicima lokalne samoupraveizjavio da topli~ki kraj, koji jenepravedno zapostavqen, zaslu -ù je mnogo boqi tretman od vla -s ti i dodao da je jedini na~in zaizlazak iz krize, u kojoj se jug Sr-bije i cela zemqa nalazi, pokre -ta we proizvodwe i otvaraweno vih radnih mesta.

- Prioritet nad prioriteti -ma danas u Srbiji je privla~ewestranih investicija i hitno ot-va rawe novih radnih mesta za za -po{qavawe mladih qudi presve ga, jer oni previ{e ~ekaju nazaposlewe i ne mogu vi{e da iz -drè, pa su se zbog toga mnogi odwih razo~arani odlu~ili da na-puste zemqu i da u potrazi zaposlom odu u inostranstvo, kazaoje Ili}.

- Veoma je bitno da se odredeprioriteti delovawa na ovomplanu, a isto tako i da se utvrdi~iweni~no stawe, odnosno da sevidi ko nije postigao nikakve re -zultate i ko vi{e ne moè biti~lan Vlade, naglasio je on.

- U novoj Vladi ne}e biti me -sta za one ministre koji u jednomili vi{e mandata nisu postiglinikakve rezultate, kazao je Ili}i zaloìo se za praksu da se ubu -du }e zamewuju svi oni ministrikoji ne pokazuju rezultate, jerniko ne sme da spre~ava Srbijuda ide uùrbanim koracima na -pred.

- Ovde u Prokupqu zapo~elismo ne{to dobro, uspeli smo daposle mnogo decenija zamenimo

vodovodnu mreù koja je odavnosvuda izba~ena iz upotrebe ipred stavqala je opasnost za zdra -

v qe qudi, ali moramo da nasta -vimo sa ulagawima i to mnogobr ̀ e, kazao je Ili} i podvukaoda i Toplica treba da dobije svo -ju {ansu.

Govore}i o problemima u vo-dosnabdevawu i mogu}nosti da uskorijoj budu}nosti ovaj kraj os-tane bez zdrave pija}e vode, Ili}je naglasio da hitno mora da seizna|e re{ewe za zavr{etak pre~etiri decenije zapo~ete gradwe

vodosistema „Selova“ nadomakKur{umlije, ~ijim zavr{etkombi se re{ilo snabdevawe pija} -

om vodom ne samo gra|ana Top li -~kog okruga, ve} i dela Ni{kogregiona.

Odgovaraju}i na pitawa nov-i nara Ili} se osvrnuo i na po k -re tawe lo{e privatizovane fa b-rike mineralne vode „Milan To -p lica“ u Tularu nadomak Pro ku -pqa, za koju je rekao da je ne do-pustivo da se problem vi{e oddecenije ne re{ava, a da voda kojamoè jako dobro da se proda oti -

~e u reku Toplicu. Tako|e se zaloìo za iznala -

èwe re{ewa od strane VladeSr bije i hitan oporavak Kur {u -mlijske Bawe, odnosno rehabil-itacionog centra, le~ili{ta ihotela u ovoj bawi, koju su zao s -tala dugovawa dovela do potpunepropasti i ruiniranosti skupogi po najsavremenijim propisimagra|enog objekta.

- Ministarstvo gra|evine,ko je vodim, pomo}i }e svaki va -qani infrastrukturni projekat,rekao je Ili} i naglasio da zanov~anu pomo} i svako ulagawetreba imati i vaqane programe,kojih je tako malo do{lo iz ovogdela Srbije, pa su mnoga sredstvazbog toga ostala neiskori{}ena,a mnogi va`ni poslovi ostalinezavr{eni.

- Spremni smo da pomognemoi besku}nicima u ovom kraju, dakroz projekat „Socijalno stano -va we“ do|u do svog krova nad gla -vom, podvukao je Ili} i dodao dato vaì posebno za siroma{nepodstanare sa mnogo dece.

M.M.

Ministar gra|evinarstva u tehni~koj Vladi Srbije Velimir Ili} posetio Prokupqe

Topli~ki kraj zasluùje mnogo boqi tretman

Ve} po~etkom 2015. godinepo tro{a~i u Srbiji mo}i }e dabiraju od koga }e da kupuju elek-tri~nu energiju i ne}e biti oba -ve zni da to ~ine od dràvnihpre duze}a, izjavio je u Prokupquprofesor dr Milija Bulatovi}iz Ministarstva energetike Re-publike Srbije.

On je naglasio da je ovo zacr-tano u novoj izmeni Zakona o en-e rgetici i Uredbama o ener get-ski za{ti}enom kupcu, koji nasnagu treba da stupi 2015. godine.

Bulatovi} je najvio da }e ovaUredba, po ugledu na evropske ze -mqe omogu}iti kupcima da uko-liko nisu zadovoqni uslugamaili cenom promene svog snab-deva~a elektri~nom energijom.

Prema wegovim re~ima to }edati jednake mogu}nosti svim

ponu|a~ima i omogu}iti pravuutakmicu u skladu sa trì{nim

zakonom ponude i potra`we i{to je najva`nije ukinuti mono -

pol u ovoj oblasti.Bulatovi} je istakao da je do -

no{ewem novih pravnih akatasmawena i mogu}nost korupcije uenergetskom sektoru, posebno ka -da je upitawu izgradwa novih ob-jekata sa obnovqivim izvorimaenergije.

- Obnovqivi izvori energijesu od velike va`nosti za Srbiju,ne samo zbog za{tite ìvotnesredine, ne samo {to je jedan odus lova za prikqu~ewe zemqamaEvropske unije, ve} i zbog ~iwe -nice da su na{i izvori energijeograni~eni - rekao je Bulatovi}.

U okviru posete topli~komkraju, on je obi{ao privatnumini elektranu na reci Topliciu Prokupqu i solarnu elektranunadomak Blaca.

M.M.

Potpredsednik Vlade Srbije u ostavci Rasim Qaji} posetio Dom starih u Prokupqu

Posebna briga za stara i iznemogla lica

Novine u Zakonu o energetici

GGrraa||aannii }}ee bbiirraattii oodd kkooggaa kkuuppuujjuu ssttrruujjuu


Po prvi put na mestu zame -ni ka predsednika Op{tine Pro -ku pqe je èna. Da li mislite daje èni teè nego mu{karcu daobavqa ovako odgovornu du` no -st i koliko Vas saradnici prih-vataju?

- Nisam znala da sam ja ba{prva èna koja obavqa funkcijuzamenika predsednika Op{tineProkupqe. Svakako da mi je dra -go {to je na tako odgovornoj fu -n kciji èna. êsto slu{am pri -~e kako ènama nije mesto u po -li tici, a opet, realnost to de-mantuje. Danas u Srbiji imamopripadnice lep{eg pola koje senalaze na jako odgovornim fun -kci jama poput guvernera Naro-dne banke Srbije, zatim mini sta-ra, narodnih poslanika, predsed-nika op{tina i {to je najva` -nije, postiù odli~ne rezultate.Drago mi je da ìvimo danas uvremenu gde se poslovi ne dele namu{ke i ̀ enske, ve} na obavqenei neobavqene. [to se ti~e mojihsaradnika, mogu da kaèm da ima -mo dobru saradwu i da, ~ini mise, nikada nisu imali problem sa~iwenicom {to jedna ènaobavqa tako odgovornu funkciju.

[ta je to konkretno {topotpada pod va{u nadle`nost,~ime se bavi zamenik predsednikaop{tine?

- Su{tinski, zamenik pred -sednika op{tine ima ista ovla -{}ewa kao i predsednik, s tim{to se wegova ovla{}ewa akti -viraju u odre|enim situacijama,propisanim zakonom i statutomop{tine. Zamenik predsednikaop{tine zamewuje predsednikaop{tine u wegovom odsustvu ilionda kada je on spre~en da obavqasvoju du`nost. Imaju}i u vidusloènost poslova koju obavqapredsednik op{tine, kao i veli -ki broj svakodnevnih aktivnostii obaveza, zamenik mewa predsed-nika u svim slu~ajevima kada jeneophodno da predstavqa i zas-tupa op{tinu. Tako|e, zamenikprisustvuje i predsedava sasta n -cima na kojima se razmatrajupitawa iz nadle`nosti predsed-nika op{tine ili op{tinskogve}a. Svakako, zamenik ima i jo{drugih nadle`nosti i obaveza,naro~ito u onim situacijamakada ga za to predsednik op{tineposebno ovlasti.

Kako izgleda jedan radni danzamenika predsednika op{tine,koje su dnevne obaveze koje neizo -stavno moraju biti zavr{ene,~esto i po cenu va{eg slobodnogvremena?

- Zvani~no, radni dan po~iweujutro u 7 ~asova i traje do 15~asova. Moje radno vreme gotovouvek traje i duè, tako da slobo -dnog vremena nemam puno. Poredsvakodnevnih obaveza koje oba v -qam u skladu sa svojim nad le -`nostima, dosta vremena pro vo-dim razgovaraju}i gotovo svakod-nevno sa na{im gra|anima, kojiuglavnom dolaze da sa mnom po -dele svoje probleme. Ja sam nara -vno uvek spremna da ih saslu{ami sagledam sve ono {to ih op te -re}uje. Po{to jako dobro ra zu -mem kako je to kada se nalazite unekoj nezavidnoj situaciji, nijeretkost da se i li~no angaùjem

i pomognem qudima, u skladu samogu}nostima naravno. Kao ne -kome ko predstavqa op{tinskuvlast, mislim da gotovo da nemaboqeg ose}aja nego kada vam sene ko najiskrenije, od srca zahva -li za to {to ste mu pomogli dare{i ono {to ga ti{ti. Nar-avno, li~na inicijativa i indi-vidualni anga`man nisu dovoqnida se re{e problemi svih na{ihgra|ana, a ima ih puno. U na{ojsituaciji neophodna je sistemskaakcija i plan kako re{iti sveone probleme gra|ana koji su unadle`nosti op{tinske vlasti.

Kakva je Va{a saradwa sa pre -d sednikom Op{tine s obziromda je on iz druge politi~ke par-tije?

- Uvek ima prostora za po bo -q{awe saradwe, pa tako i u ovomkonkretnom slu~aju. Saradwa sapredsednikom Op{tine gospodi-nom \urkovi}em u prethodnomperiodu bila je korektna. Up-rkos ~iwenici da pripadamo raz -li~itim partijama, uspevali smoda, nekad sa mawe, a nekad sa vi{etruda, na|emo kompromis i pos -tignemo konsenzus oko pitawakoje se ti~u svih gra|ana Pro -

kupqa. U su{tini, glavni pre-duslov za svaku dobru saradwu sukorektni me|uqudski odnosi,koje mi ina~e i imamo.

Da li se ~esto sloìte iliima razlike u va{im stavovimakada je re{avawe razli~itihproblema u pitawu?

- S obzirom da pripadamorazli~itim politi~kim opci-jama, normalno je da postoje raz-like u pristupu re{avawu ra z- nih problema. Ono oko ~ega seuglavnom slaèmo su ciqevi kojetreba posti}i. Uostalom, mi smose kao koalicija i okupili okozajedni~kih ideja, ciqeva i prin-cipa koje moramo ostvariti i

po{tovati kako bismo opravdalipoverewe koje su nam ukazaligra|ani na posledwim izborima.Kao predstavnici op{tinskevlasti imamo obavezu prema svimna{im gra|anima, imamo obavezuda damo svoj maksimum kako biìvot gra|ana u~inili lak{im ikvalitetnijim.

Postoje li razlike u prak -ti ~nom re{avawu zadataka sobzirom na to da ste èna?

- Ne postoje. Generalno govo -re}i, sposobnost i spremnost une~emu nisu definisani samimpolom ve} su individualnogkaraktera i razlikuju se od osobedo osobe. Nadam se da se pripad-nici ja~eg pola ne}e uvreditiako kaèm da smatram da je bitièna na odgovornoj funkcijiprednost, jer su ène po prirodiodgovornije, upornije i teme-qnije od mu{karaca, a sve te os-obine mogu doneti i boqere zu ltate.

Koliko je aktuelna vladaju}akoalicija uspela da zadovoqio~ekivawa na{ih gra|ana koji suVam ukazali poverewe za ovihgodinu i vi{e dana koliko stena vlasti?

- Ono oko ~ega svi mi moèmoda se sloìmo je da situacija nijezadovoqavaju}a, odnosno nije on-akva kakvu smo èleli. Ipak, uzveliku borbu uspeli smo dastanemo na put bahatom tro{ewunovca na{ih gra|ana, koje je go-tovo bila praksa i manir pret -hodne vlasti, godinama unazad.Govore}i iz svog i iz ugla st -ranke kojoj pripadam, smatram dase uvek moè boqe i vi{e raditina odre|enim problemima. Sva -kako da su enormno veliki dugoviop{tine, koje smo zatekli odprethodne vlasti, oteàvaju}ifaktor na{eg grada, ali to nesme biti izgovor za rezultatekoje imamo danas. Suo~eni smo savelikim problemima i to je svi -ma poznato, ali i u takvoj si -tuaciji uspeli smo da prona|emoodre|ena re{ewa i neke prob-leme uspe{no re{imo. Uspelismo i da jednim delom smawimo icelokupni dug op{tini, radimona tome da se u najskorije vremeotpi{e veliki deo tog duga kakobismo mogli od svojih sredstavada krenemo u realizaciju plani-ranih projekata. To je bio dug iteàk proces, ali eto, posle god-inu i vi{e dana moèmo re}i da}e vidqivih rezultata uskorobiti na tom planu, jer je nemo -gu}e uraditi bilo {ta kada ne-mate novca. @elim da se zah va- lim svim na{im gra|anima na ve-likom razumevawu koje pokazujusve ovo vreme i na poverewu kojenam i daqe pruàju, svesni da seovi vi{egodi{wi problemi mo -raju re{iti kako bi se krenulonapred. O~ekujem mnogo vi{e ra -da i odgovornosti od cele koali-cije, a sa tim }e do}i i boqirezultati.

[ta je prioritet Op{tineProkupqe u ovoj godini i ~emu }ese posvetiti najvi{e pa`wekada su u pitawu uslovi ìvotana{ih gra|ana?

- Prioritet Op{tine jepoboq{awe kvaliteta ìvota ipodizawe standarda gra|anaPro kupqa. To zna~i privla~ewenovih investitora, pro{iri-vawe kapaciteta postoje}ih kom-panija koje posluju u na{em gradui pokretawe projekata koji }eimati za rezultat otvarawe no -vih radnih mesta. Gledaju}i zva -ni~nu dràvnu statistiku one za poslenosti, ~ija stopa izno -si oko 26%, moèmo videti da utom broju, gledaju}i starosnustrukturu, oko 50% mladih nemaposla. To je ogroman broj na ~i -jem se smawewu u budu}em peri-

Intervju: Zamenica predsednika Op{tine Prokupqe Milica Eri}

Stali smo na put bahatom tro{ewu novca


odu mora naporno raditi. Gradili dràva koja ne vodi ra~una omladima nema svetlu budu}nost,jer su upravo mladi ti koji nas-tavqaju wen ìvot. U skladu satim, ja }u sa svoje strane insis-tirati na podsticawu zapo{qa -vawa mladih. Ne treba zabo ra -viti i neke od osnovnih ìvot-nih potreba svih qudi, kao {toje snabdevawe vodom. Svedocismo da ima dosta problema sa vo-dosnabdevawem pa i kvalitetomvode u pojedinim delovima na{eggrada. Dobili smo obe}awe odnadle`nog ministra da }e u na-jskorijem periodu odobriti deosredstava za sanirawe vodovoda izamenu zastarelih azbestnih ce -vi, ~ime bi se kvalitet i snabde-vawe vodom podigao na vi{ini vo. Generalno govore}i, pot re -bno je uloìti velika sredstva ugradsku infrastrukturu, za {tao~ekujemo i finansijsku pomo}dràve, jer je u na{im uslovimato neophodno. Treba popravitipostoje}e i asfaltirati noveputeve, obnoviti i uraditi ka -nalizacionu mreù tamo gde je topotrebno, popraviti i instali-rati uli~nu rasvetu, raditi nauklawawu divqih deponija i ~i -{}ewu grada, itd. Ono {to ovajgrad ima je i znatan turisti~kipotencijal koji, naàlost, zbognasle|ene lo{e finansijske si -tuacije, nije bilo mogu}e eksplo -

atisati. Nadam se da }e biti do -voqno sredstava u ovoj godini dase i na tom planu u~ini zna~ajanpomak.

Kada se o~ekuje useqewe u no -vu zgradu Doma kulture i po~e -tak rada obdani{ta?

- Ono {to mogu re}i je da suradovi na Domu kulture i ob-

dani{tu u zavr{noj fazi. Me|u -tim, moram da naglasim da su zakompletno opremawe unutra { -wosti ovih objekata potrebnafi nansijska sredstva koja Op{ -tina Prokupqe u ovom trenutkunema u potpunosti. Uprkos toj~iwenici, mislim da je realnore}i da se po~etak rada ovih ob-jekata moè o~ekivati do krajaprve polovine ove godine. To ka -

èm na osnovu pojedina~nih raz-govora koje sam imala sa po te -ncijalnim stranim donatorimakoji su izrazili spremnost dasumu koja nedostaje doniraju kakobi nove zgrade obdani{ta i Domakulture po~ele sa radom. O~eku-jem pozitivan ishod ovih razgov-ora, ali ne bih sada da govorim o

tome jer jo{ uvek nije postignutkona~an dogovor.

Koja bi bila Va{a porukagra|anima Prokupqa na po~etku2014. godine?

- @elim da kaèm da }e ovegodine biti makar malo boqena{im sugra|anima, jer svakimdanom radimo sve {to je u na{ojnadle`nosti kako bi opravdalipoverewe koje su nam dali na

posledwim lokalnim izborima.Trudi}emo se da ostanemo dos le -dni i da ostvarimo planove iciqeve koje smo sebi postavilionog trenutka kada smo u{li uvlast u Prokupqu, a to je boqistandard i kvalitet ìvota svihProkup~ana. Svi moramo da ra -di mo mnogo vi{e i odgovornijejer }e samo tada do}i i rezultatkoji gra|ani o~ekuju. Ova godinabi}e presudna za sagledavawe re -zultata svih onih koji u~estvujuu vlasti, kako onih u na{oj op -{tini, tako i onih u RepubliciSrbiji, imaju}i u vidu da su van -redni parlamentarni izbori za-kazani za 16. mart. Bi}e ovo godi na promena, ali i godina re zu -ltata, koji }e doneti boqi i la -k{i ìvot na{im gra|anima.O~ekujem da Srbija dobije novogpremijera i novu Vladu koja }e sapunim legitimitetom i ve}in-skom podr{kom na{eg naroda,ima ti potreban kapacitet zasprovo|ewe dubinskih reformikoje svi ve} dugo i{~ekujemo.Rezultate tih reformi oseti}esve op{tine i gradovi u Srbiji, ana nama je kao lokalnoj samo upra -vi da damo svoj doprinos tim re-formama tako {to }emo raditimak simalno na ostvarewu ci -qeva koje smo sebi postavili uzpunu saradwu i podr{ku budu}eVlade Srbije.

Q.M.

Povodom obeleàvawa Me|u -na rodnog dana civilne za{tite,pripadnici Sektora za vanrednesituacije u Prokupqu, prigod-nom sve~ano{}u u zgradi op{ ti -ne Prokupqe, ukazali su nazna ~aj ponovnog formirawa Se -ktora civilne za{tite, kako uSrbiji, tako i na prostoru Top -li~kog okruga.

Na sve~anosti, kojoj su pris-ustvovali predsetnici op{tinai komandanti {tabova Civilneza{tite topli~kih op{tina,

zaslu`nima za formirawe ovogsektora dodeqene su zahvalnice.

Ovom prilikom re~eno je daje Civilnoj za{titi ponovnodato na zna~aju, kao i da je u ok -viru plana ve} formirana prvajedinica za za{titu od poàra uTopli~kom okrugu. Nagla{eno jeda su svi pripadnici Specijalnejedinice civilne za{tite za ga -{ewe poàra i pomo} vatrogas-nim jedinicama u ga{ewu po ̀ a-ra ve}ih razmera na otvorenom,wih 30, upe{no zavr{ili obuku,

a da je u toku priprema jo{ jedneSpecijalizovane jedinice civi -l ne za{tite za pruàwe prvepomo}i.

Pripadnici Civilne za{ti -te zbog nedostatka novca jo{uvek nisu dobili uniforme, alise o~ekuje da }e nove uniformesti}i do juna meseca ove godine.

Ovo je bila prilika i da seukaè na zna~aj preventivnog de-lovawa Sektora za vanredne si -tu acije, ~iji su pripadnici pre -davawima po mesnim zajednicima

i kroz upozorewa stanovni{tvu,o opasnosti paqewa vatre naotvorenom uspeli zna~ajno dasmawe broj poàra i interven-cija vatrogasaca.

Tako je prethodne 2013. godi -ne na podru~ju Topli~kog ok rugabilo 56 poàra i inter ve- ncijamawe nego 2012. {to je premami{qewu vatrogasaca, naj ve}azasluga stanovni{tva, kod kogaje znatno podignuta svest ozna~aju za{tite od po ̀ ara.

M.M.

Obeleèn 1. mart Me|unarodni dan civilne za{tite

Civilna za{tita dobila na zna~aju


U organizaciji Komisije zarodnu ravnopravnost i jednakemogu}nosti Op{tine Prokupqe,a u ciqu poboq{awa poloàjaèna i upoznavawa javnosti samehanizmima za{tite ravnopra -v nosti, odràn je okrugli sto~ije su glavne teme bile poloàjèna u Srbiji i na~ini na kojiène mogu da ostvare svoja prava.Veliki broj zainteresovanih,ve}inom ̀ ena, pozdravio je pred -sednik SO Prokupqe RadoslavMi hajlovi}, koji je istakao dalo kalna samouprava podràvasve aktivnosti vezane za pobo q -{a we poloàja èna u Proku p -qu.

- Ono ~ime moèmo da se po-hvalimo je da smo prva op{tina uSrbiji koja je usvojila Evropskupovequ o rodnoj ravnopravnosti,kao i ~iwenicom da je u na{emparlamentu od 55 odbornika, 21èna. One su nedavno oformileènsku odborni~ku mreù, {topokazuje koliko na tom planu do -sta radimo, rekao je Mihajlovi}.

Qiqana Lon~ar, pomo}nica

Poverenika za za{titu ravno-pravnosti, upoznala je prisutnesa ovom institucijom koja je us-tanovqena pre tri godine u Sr-biji.

- Kao nezavisan dràvni or -gan, Poverenik za za{titu rav -nopravnosti radi na kreirawudru{tva koje }e biti {to mawediskriminativno, koje }e omo gu -}iti svima jednake {anse za do-prinos razvoju dru{tva. Ciq namje da vas osnaìmo da nam se pod -no{ewem pritu`be javite uvekkada smatrate da ste diskrimin-isani, obratila se Qiqana Lo -n~ar prisutnima.

Prema wenim re~ima, oko70% èna u Srbiji smatra da jediskriminisano, naro~ito pri-likom zapo{qavawa. @ene teèdolaze do posla, sporije napredu -ju, a de{ava se da tokom poro diq -skog i trudni~kog bolovawa budupreme{tene sa svog radnog mesta.O su{tini diskriminacije i we -nom prepoznavawu, govorila jeMilica Pavi}evi}, savetnica uGrupi za pritu`be u javnom sek-

toru.- Najjednostavnije re~eno, su -

{ tina diskriminacije je u nejed-nakom postupawu prema jedna ki-ma i u jednakom postupawu premanejednakima, odnosno, iskqu~i v-a we, spre~avawe mogu}nosti daostvarite svoja prava. Treba zna -ti da nije svako pravqewe raz-like diskriminacija, ve} samo

ako je ono neopravdano, istaklaje Milica Pavi}evi}.

Ovaj projekat, koji ima zaciq osnaìvawe èna u Srbiji,sprovodi se uz podr{ku Agenci -je Ujediwenih nacija UN WOMEN

i EU PROGRES-a, a Prokupqe jejedan od sedam gradova u Srbiji ukojima je realizovan.

Q.M.

Odràn okrugli sto „Poverenik za za{titu ravnopravnosti i diskriminacija èna“

Nejednako postupawe prema jednakima

Predstavnici lokalne samo -uprave i Centra za socijalni radProkupqe obi{li su Dnevni bo-ravak za decu i mlade ometene urazvoju „Sunce“ u selu Vodice itom prilikom im uru~ili paketesa hranom i sredstvima za higi-jenu.

- Pakete je obezbedila lo ka -lna samouprava u saradwi sa Cr-venim krstom i donatorima.Sva ka pomo} upu}ena ovim mali -{anima je uvek dobrodo{la, aposebno im mnogo zna~i kadaneko do|e da ih obi|e, rekao jesekretar Udruèwa obolelih odmi{i}nih i neuromi{i}nihbolesti za Topli~ki okrug Dra-gan Petrovi}, u ~ijem sastavuradi i Dnevni boravak „Sunce“.Prema wegovim re~ima, u dnev -nom boravku, ~iji je pun kapa -citet 75 korisnika, trenutno jesme{teno 19, pa je ovom prili -kom Petrovi} istakao da je po -trebna saradwa svih op{tinaTopli~kog okruga i wihovih ce -ntara za socijalni rad, kako bise i deci ometenoj u razvoju izKur{umlije, Blaca, @itora|eomogu}io boravak u „Suncu“, gdesu obezbe|eni najboqi uslovi zaìvot ove osetqive populacije. On je tako|e dodao da je u planuizgradwa jo{ jedne zgrade koja }ebiti namewena za vi{ednevni

boravak dece, koja bi ku}i od-lazila samo vikendom. Najnovijistanari dnevnog boravka su ~eti -ri mali{ana iz hraniteqskihpo rodica kojima je ovakav vid po -mo}i neophodan s obzirom da sudeca ometena u razvoju. Sa wimasu i hraniteqice koje im pomaùda se prilagode novoj sredini iprihvate svoje vr{wake.

Dnevni boravak su ovom pri-likom obi{li direktorka Cen-tra za socijalni rad Sneàna

Vukadinovi}, ve}nik MilanAra n|elovi} i direktor Stru~ -ne slu`be mesnih zajednica Ivi -ca Krstovi}, koji su naglasili da

}e lokalna samouprava i ubudu}enajve}u pa`wu poklawati deci iomladini.

Q.M.

Nijedan zna~ajan datum nitipraznik u Domu za sme{taj i negustarih lica u Prokupqu nijeobeleèn, a da u wemu nisuu~estvovali u~enici O[“Mili} Raki} Mirko“ uProkupqu.

Dugogodi{wa saradwa ove{kole i Doma od posebnog jezna~aja za qude koji ìve uwemu, jer svaki dan koji nekoposveti starima lep{i je odsvakodnevnice. Nedavno suu~enici ove {kole pripremilibogat kulturno-zabavni programza korisnike Doma i tom pri-likom im poklonili triumetni~ke slike.

U ime korisnika, direktor

Doma za negu i sme{taj starihlica u Prokupqu MiroslavSpasovi} sa svojim saradnicima,socijalnom radnicom MarinomGli{i}, dipl. pravnicomNevenkom Mihajlovi} i radnimterapeutom Vesnom Golob, zah-valio se u~enicima O[ „Mili}

Raki} Mirko“, kao i direktorki{kole Ivani Radowi}, nas-tavnici muzi~kog vaspitawaSneàni Ivanovi} i psihologuSlavici Kosti} i darivao imumetni~ku sliku korisnikaCvetka Pe{i}a.

Q.M.

U~enici O[ „Mili} Raki} Mirko“ odràli priredbu u Domu za sme{taj i negu starih lica

Ulep{ali im dani im dan

Paketi za decu sa smetwama u razvoju

Wima je pa`wa najpotrebnijaotrebnija


U okviru Turisti~ko-sport-skog centra Prokupqe, u uprav -noj zgradi Gradske bolniceot voren je restoran, namewen zaishranu zaposlenih u Bolnici.

Prema re~ima direktoraTSC-a Aleksandra \or|evi}a,oko 2,5 miliona dinara uloènoje u prostor koji je TSC zakupiona period od pet godina. Izgra -|en je moderan restoran po naj -vi{im standardima, kompletnoopremqen za pruàwe ugostite-qskih usluga.

- Restoran radi ve} mesecdana i mogu re}i da smo izuzetnozadovoqni prometom, a i radnici

Bolnice na{im uslugama. Ponu -dili smo im {irok asortiman ku-vanih jela, sendvi~a, peciva, aono {to je najva`nije, mogu}nostodloènog pla}awa putem ~ipo-vanih kartica. Siguran sam da jeovo dobra investicija koja }epoboq{ati na{e poslovawe. Po -red centralne kuhiwe u Biznisinkubator centru, koja dnevnoisporu~uje 700-800 obroka za rad-nike „Leonija“ i oko 100 obrokaza stanare BIC-a, kao i resto ra -na u Sportskoj hali, sa ovim no -vo otvorenim restoranom mo ̀ e-mo zaokruìti ugostiteqski deoposlovawa TSC, rekao je \or -

|evi}.[to se ti~e ostalih delat-

nosti TSC-a, pro{le godine suznatna sredstva uloèna na grad-skom bazenu, a predvi|ena su inova ulagawa kako bi spremnodo ~ekali letwu sezonu. Premare~ima direktora, najve}i prob-lem je vodosnabdevawe, {to bimoglo biti re{eno ukoliko se sa„Gradskim vodovodom“ postignedogovor za kori{}ewe pomo}nihbunara koji nisu u upotrebi ve}duè vreme.

- U planu je i pro{irewekompleksa bazena, kako bi pose-tioci imali kompletan sadràj,

teren za rukomet, mali fudbal,odbojku na pesku, ko{arku, kao irazne igraonice za najmla|e ku -pa~e, kazao je \or|evi}.

Ovom prilikom on je pomenuoi odmarali{te na Belom Kamenu,koje radi u okviru TSC-a. I po -red nedostataka kao {to je lo{putni prilaz, ovo je izu zetnoprivla~na turisti~ka destina -cija, o ~emu govori podatak da jeu toku pro{le godine zabe le ̀ e -no 2000 no}ewa tokom leta i oko1000 u zimskom periodu. Idealnanadmorska visina od 1000 metara,~ist vazduh, zdrava hrana koja senabavqa iskqu~ivo iz seoskihdoma}instava, pogodnosti su koje}e, nadamo se, privu}i velikibroj turista.

Q.M.

Turisti~ko-sportski centar Prokupqe unapre|uje poslovawe

Otvoren novi restoran

Ni{ – ekspres odlu~io je da dodatno snizi cene autobuskihkarata u me|ugradskom prevozu studentima i penzionerima za do-datnih 15 odsto, saop{tili su iz ovog preduze}a.

Sa dodatnim popustom za wih sada karta u jednom pravcu narelaciji Ni{ – Beograd, ko{ta 900 dinara, dok je cena povratne1600, {to je gotovo 1000 dinara mawe u odnosu na cenu karte bez po-pusta. Za ovu kategoriju cene karata procentualno su smawene i nasvim drugim me|ugraskim relacijama u Topli~kom okrugu i svim os-talim destinacijama u Srbiji.

- Odlu~ili smo da dodatno umawimo ve} umawne cene karata pen-zionerima i studentima, kako bi pomogli na{im gra|anima u jakote{koj ekonomskoj situaciji – kaù u Ni{ – ekspresu.

Da bi ostvarili ovaj popust, pri kupovini karata penzioneritreba da pokaù penzioni ~ek ili zdravstvenu kwiìcu, a studentiindeks.

Ni{ – ekspres ima svakodmnevne linije prema Ni{u, Beogradui Novom Sadu i svih ve}ih mesta u Topli~kom okrugu, Prokupqa,Kur{umlije, Blaca i @itora|e, kao i Prolom i Lukovske bawe.

M.M.

- Zbog starih dugova za utro{enu vodu Javno komunalno pre-duze}e „Vodovod“ u Prokupqu odlu~ilo je da ponudi reprogram dugagra|anima u 12 mese~nih rata i uz otpis kamate od 30 odsto, izjavioje direktor ovog preduze}a Dragoqub Pe{i}.

Pro{le godine je zahvaquju}i reprogramu zaostalih dugovawa,koja su se zavisno od visine duga umawivala od 30 do 50 odsto,„Vodovod“ uspeo da ostvari naplatu koja je prema{ila 100 odsto,{to odavno nije zabeleèno u ovom preduze}u koje ima velikihproblema sa naplatom vode.

- Odlu~ili smo se da ponudimo reprogram koji }e vaìti i za ve}reprogramirane dugove i da pruìmo jo{ jednu {ansu svima onimakoji za godinu dana nisu uspeli da otplate stare dugove, da to uradeove godine, kazao je Pe{i}.

Prokup~ani za vodu duguju oko 115 miliona dinara. M.M.

Povodom obeleàvawa Svet-skog dana kwige Dramski studioGimnazije u Prokupqu organizo-vao je svojevrsni uli~ni perfor-mans, u kome je gra|anima deliousmenu literaturu.

^lanovi ove dramske druì -ne predvo|eni rediteqem Zora-nom Cvetkovi}em, u naletu

stva ra la~ke energije zasipali supro laznike stihovima poznatihpesnika i delovima iz pozori { -nih i dramskih dela.

Ovaj neobi~an susret mlado -sti, proze i poezije nai{ao je naodobravawe i odu{evqewe Pro -ku p~ana.

Poklon gra|anima Prokupqa

Pojeftinio autobuski prevoz za studente i penzionere

Jo{ nià cena prevozaReprogram starih dugova za vodu umawenih za 30 odsto

PPoonnuu||eenn ii rreepprrooggrraamm vvee}} rreepprrooggrraammiirraanniihh dduuggoovvaa

Protekle nedeqe predsednikop{tine Radoqub Vidi} i Mini -star prosvete Tomislav Jovano -vi} posetili su istureno ode -qewe O[”Miloje Zaki}” u Mer -}ezu, koju poha|a samo jedan u~e -nik Milinko Kosti}. MinistarJovanovi} uru~io je kompjuterdesetogodi{wem de~aku Mili -nku nakon ~ega su obi{li seloSagowevo gde se ukazala potrebaza otvarawem {kole u pomenu-tom selu.

- Raduje me {to }e sedmorou~enika krenuti u 1. razred.

Moram da naglasim da voqa pos-toji da se {kola otvori zamali{ane koji ìve u Sagowevu.

Predsednik Vidi} se osvrnuona probleme osnovnih {kola uKur{umliji koji se odnose nasanitarne ~vorove koji su uveoma lo{em stawu, ~ije sani-rawe se predvi|a u najskorijemperidu.

- Za O[ ”Miloje Zaki}”konkurisali smo kod Ministar -stva energetike, i projekat seodnosi na energetsku efikas-nost, iskreno se nadam da }e nam

sredstva biti odobrena.Zasredwo{kolce i studente i ovegodine smo izdvojili 20 milionadinara. Za u~enike od 5. do 8.

razreda obezbedili smo be-splatne kwige koje }e mo}i da ko-riste i naredne generacije,isti~e Vidi}.


Ministar prosvete posetio i Kur{umliju

Kompjuter za jedinog |akanog |aka

Dràvni sekretar Ministarstva omladine i sporta Predrag Pe-runi~i} posetio je rukovodstvo op{tine Kur{umlija gde je razgo-varao sa predsednikom op{tine Radoqubom Vidi}em o realizacijidosada{wih projekata i planovima za nastupaju}u sezonu.

Peruni~i} i Vidi} u sportskoj hali uru~ili su priznawa najbo-qim spotistima i klubovima za pro{lu godinu.

- Koristim priliku da pohvalim saradwu sa Ministarstvom om-ladine i sporta, u proteklom periodu imali samo konkretne pro-jekte i veoma dobre rezultate. U budu}oj saradwi renovira}emoteren sredwe {kole, tribine i opremiti svla~ionice u vrednostiod 1,5 miliona dinara, popraviti ogradu koja je u veoma lo{emstawu.O~ekujemo jo{ projekata za koje }emo na vreme konkuristi.Moram da naglasim da zadwih godina znatno ve}a sredstva izdvajamoza sport i sportske aktivnosti, jer nam je ciq da mlade generacijeìve zdravo a lo{e navike i svoje slobodno vreme ne koriste za kom-pjuterom nego na terenima i u fiskulturnim salama - isti~e Vidi}

Priznawa najboqim sportistimaDràvni sekretar Peruni~i} u Kur{umliji

Predsednik op{tine Kur{umlija Radoqub Vidi} dana 26.feb-ruara u Ministarstvu urbanizma i gra|evinarstva potpisao jeUgovor kojim }e se finansirati ure|ewe kanalizacione mreè udelu naseqa kod èlezni~ke stanice u Kur{umliji. Vrednostpomenutog projekta iznosi 6 miliona dinara.

Kada je re~ o putnoj infrastrukturi Vidi} nagla{ava da }e se unarednom periodu nastaviti sa radovima na delu puta u selu Kowuvau duìni od 1,5 km, gde je proces javne nabavke ve} u toku, kojisprovodi Ministrastvo za regionalni razvoj.

- Buxetom smo predvideli 14 miliona dinara, ali }emo nasta -vi ti i sa radovima u selu Grabovnica, gradi}emo bez obzira na sub-vencije iz Ministarstva, -rekao je Vidi}.

U toku su za -vr{ni radovi na iz-gradwi dva rezervo-ara od po 1.000 m3 naBorovwaku kojima }ese re{iti problemvodosnabevawa uletwem periodu.

- Za ovu investi-ciju sredstva smoobezbedili jo{ pro -{le godine, gde jeukupna vrednost in-vesticije iznosila 34miliona dinara, za Sokolovicu 10 miliona, me|utim rebalnsom re-publi~kog buxeta taj novac nismo dobili, iako nam je bilo odobreno50%, kada pomenuta sredstva dobijemo usmeri}emo ih na razvoj in-frastrukture”- naglasio je Vidi}.

Na inicijativu predsednikaop{tine Radoquba Vidi}a ve} -ni ci su jednoglasno usvojili pre -dlog Odluke za finansiraweno voro|en~adi u 2014.godini,kojim se defini{e da }e majke uradnom odnosu primati jedno -kratno 40.000 dinara, majke kojene rade 20.000 dinara mese~no, aza svako novoro|eno tre}e detetaj iznos }e se uve}ati za 50%.

Predsednik Vidi} isti~e daje ova Odluka opravdana imaju}iu vidu da se broj stanovnika zad-wih godina naàlost smawuje ukur{umlijskoj op{tini, inagla{ava:

- Posebno me raduje podatakda je u 2013. godini ro|eno 12 be -ba vi{e u odnosu na 2012.godinu.

Na prvoj sednici SO Kur {u -mlija koja je odràna 27.febru-ara odbornici su usvojili Lo ka-lni Akcioni plan zapo{qavwaop{tine Kur{umlija za 2014.godinu, predsednik op{tine Ra -doqub Vidi} isti~e da je op{ -tina Kur{umlija Buxetom za2014. godinu izdvojila 20.000.000di nara u ciqu sprovo|ewa meraaktivne politike zapo {qavawa.Kroz analizu i procenu potrebana terenu u saradwi sa Nacio na -lnom slu`bom za zapo{qavawe,

imaju}i u vidu iskustva iz pred-hodnog perioda, kao i kretawa uprivredi op{tine, utvr|ene sumere kojima bi se smawila neza-poslenost i zadovoqile potrebeposlodavca u smislu angaòvawaradnika, osposobqavawe lica zasamostalno obavqewe posla. Na -ve dene mere imaju za ciq smawe -we broja nezaposlenih lica nateritoriji op{tine Kur{umli -ja, smawewe siroma{tva i obuh-va taju slede}e programe: Pro g-ram samozapo{qavawa, Programzapo{qavawa na novootvorenimradnim mestima, Obuku za poz-

natog poslodavca, Stru~nu pra -ksu radi sticawa prakti~nihznawa i ve{tina za samostalanrad i Javni radovi.

Radovi na infrastrukturi

Stranu pripremila: PR informativne slu`be Jasmina Savi}

Natalitet i zapo{qavawe prioriteti op{tine

Ministar prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja u Vladi Re-publike Srbije prof. dr TomislavJovanovi} posetio je 20. februaraOp{tinu Blace i razgovarao sa~elnicima Op{tine u kabinetupredsednika Radoja Krstovi}a.

Ministra su ispred zgrade Op -{tine do~ekali predsednik Op{ -tine Radoje Krstovi} i na~elnicaOp{tinske uprave Milijana \u r -kovi} Vu~eti} sa saradnicima.Tema posete ministra svom rodnomkraju, koji je prvi put zvani~noposetio Blace, bio je rad ovda{ -wih obrazovnih ustanova.

U svom obra}awu, nakon {to jepredsednik Op{tine upoznao min-istra sa prilikama u obrazovnomsistemu u Blacu i politikom lo -kalne samouprave ve za ne za rad ob -razovnih ustanova (63 miliona di -nara izdvaja se iz buxeta lokalnesamouprave za obrazovne ustanove,stipendira se 90 studenata), min-

istar Jovanovi} je rekao da svipostoje}i problemi sa kojima sesusre}u lokalna samouprava i{ko le u Blacu moraju biti re{eni

u dogledno vreme i da se ose}aodgovornim {to je pustio da seneki problemi re{e spontano,misle}i na stawe u O[ „StojanNovakovi}“ Blace. Ministar jeobe}ao da }e u narednih nekolikodana biti doneta adekvatna odlukakoja }e pomo}i i {koli i lokalnojsamoupravi da ubudu}e zajedni~ki

sara|uju na dobrobit dece koja tu{kolu poha|aju.

Predsednik Krstovi} je nagla -sio da je Op{tina buxetom pred-

videla i sredstva za reko nstrukci-ju i dogradwu Pred{ ko lske usta -no ve „Na{a radost“ u Blacu i dao~ekuje da }e nad le ̀ na minis ta r s -tva, prosvete i regionalnog ra z vo -ja i lokalne sa mouprave ras pisa tijavne po zive kako bi projekte kojeimamo na vreme kandidovali i zawih dobili finansijsku podr{ku.

Ministar je pohvalio inicija-tivu predsednika Op{tine i re -kao da }e ministarstvo pomagatirazvoj bla~kog {kolstva i da }epo d ràti angaòvawe sre dwe{ko le da Gimnazija dobije jo{jedno (tre}e po redu) odeqewe,smer za informacione tehnolo-gije, kako bi u~enici bi li sprem-niji za upis na tehni~ke i elek-trotehni~ke fakultete.

Predsednik Op{tine Krsto -vi} i na~elnica Op{tinske upra -ve Milijana \urkovi} Vu ~eti}uru~ili su gospodinu Jovanovi}uprigodne poklone u ~ast wegovogdolaska u Blace kao ministra.

Nakon prijema u op{tini Bla -ce, ministar je posetio Visoku po -slovnu {kolu strukovnih studijagde ga je do~ekao veliki broj stu-denata, koji su imali pitawa uvezi sa aktuelnim problemima uvisokom obrazovawu.


Jovanovi} pohvalio inicijativu predsednika Op{tineMinistarstvo prosvete pomo}i }e razvoj bla~kog {kolstva

Me|unarodni Sajam turizma uBeogradu zavr{en je veomauspe{no po op{tinu Blace koja jena svom izlo`benom {tandu pred-stavqala turisti~ko privrednumanifestaciju Dani {qive.

Uz tradicionalno intereso-vawe za Exit i Gu~u, najvi{e pose -tilaca je bilo zainteresovano zaDane {qive.

Izlo`beni prostor Dana{qi ve na 36. Me|unarodnom Saj -mu turizma aranìrali su STTCNirvana i predstavnici Op{ tin -ske uprave Op{tine Blace uzpodr{ku lokalnih privrednika.

Ovogodi{wi Sajam turizmaposetilo je preko 70.000 poseti-laca u 4 dana a {tand Op{tineBlace bio je pravi hit. Vladalo jeveliko interesovawe za Dane{qive. Smewivale su se posetepoznatih li~nosti a intereso-vawe za Dane {qive iskazale su imnoge dràve dolaskom wihovihpredstavnika. Wegova ekselencijaambasador Indonezije SamuelSam son sa porodicom i sarad-nicima posetio je {tand op{tineBlace.

Gosti {tanda op{tine Blacebili su i srpski rediteq, scenar-ista i glumac Rado{ Baji}, glumacAleksandar Duni} a {tand su po -setili i mnogi dràvni zvani -~nici, predstavnici SKGO-a,ud ru ̀ ewa Topli~ana u Beogradu,studenti Visoke poslovne {kolei mnogi drugi. [tand Blaca iDana {qive posetili su i pred se -dnik Skup{tine Op{tine BlaceQu bi{a Sudimac i direktor STTC Nirvana Darko Kuzmanovi}.

Turisti~ko privredna mani-festacija Dani {qive postala jeprimer velikih promena u posled-

wih nekoliko godina, zahvaquju}idobroj promociji i brendirawumanifestacije koju su podràle iEU i Vlada [vajcarske a sloganPoqubac {qive i novi vizuelniidentitet (otisak usana koji sim-bolizuje dve {qive sa peteqkom)name}u se kao odli~na pri~a zadolazak mladih iz svih krajevaSrbije i Evrope u Blace jer sumnoge omladinske organizacijekao {to su Srbija za mlade, Mladiza turizam iskazili interesovaweda u~estvuju u promociji na{emanifestacije.

Na me|unarodnom Sajmu tur-izma uspostavqeni su ~vrsti kon-takti ka takvom putu razvojamanifestacije i uskoro se moè

o~ekivati jo{ ve}i broj turista inovo obarawe rekorda pose}e no -sti manifestacije u avgustu ovegodine.

Posetioci bla~kog {tanda suimali prilike da popuwavaju i an-ketu koja je imala za ciq da mo-bili{e nove ideje koje bi una pre-dile organizaciju manifestacijea koje }e se razmatrati i usvajatina organizacionom odboru.

Moto ovogodi{weg Sajma tur-izma, koji predstavqa naj zna -~ajniju turisti~ku manifestacijuu Srbiji i jugoisto~noj Evropi je„Ispuwavamo èqe“ a op{tinaBlace u skladu sa tim sloganomorganizovana je anketa Koje suva{e èqe kada su u pitawuDANI [QIVE Blace? Ciqsprovo|ewa ove ankete jesteobezbe|ivawe {to vi{e ideja zaunapre|ewe manifestacije Dani{qive Blace koja }e se ove godineodràti od 22-24. avgusta.

Dani {qive hit na Sajmu turizma

Neprofitna organizacija Fo -ndacija "Ana i Vlade Divac", ko -ja je osnovana kao fondacija zaprikupqawe nov~anih sredstava,20. februara potpisala je sa Op -{ tinom Blace Ugovor o pokre ta -wu projekta pod nazivom »DivacOmladinski Fondovi« uz finansi-jsku podr{ku Balkanskog fondaza demokratiju. U ime Op{tineBlace ugovor je potpisao predsed-nik Op{tine Radoje Krstovi}.

Ciq projekta je pove}awe u~e -{}a mladih u Blacu u procesimalokalnog razvoja, kroz dodelu bes -p ovratnih nov~anih sredstavapro jektima, koje pokre}u i vodemladi. Iznos predvi|en za reali -za ciju projekata iznosi 10.000ame ri~kih dolara od kojih polov-inu izdvaja Op{tina Blace iz bu -xeta, sredstvima kojima se obe zbe - |uje implementacija ciqeva Lo -kalnog akcionog plana za mlade.

Obaveze Fondacije saglasno

odredbama ovog Ugovora jesu daorganizuje, zajedno za Op{tinom,konkurs za izbor desetoro mladihod 15 do 30 godina iz Op{tinekoji }e predstavqati Upravniodbor i upravqati sredstvimaFonda; da obu~i izabrane ~lanoveOdbora i sve vreme im bude naraspolagawu za pomo} i men-torstvo, da administrativno ifinansijski upravqa sredstvimaFonda, da u Fond uloì 5.000$ udinarskoj protivvrednosti, raz -vije procedure i kriterijume zadodelu sredstava Fonda inicija-tivama u Op{tini, kao i da vr{imonitoring i evaluaciju dodeqe -nih sredstava iz Fonda.

Obaveze Op{tine su da u Fo -nd uloì 5.000$ u dinarskoj pro-tivvrednosti iz op{tinskogbu xe ta za 2014. godinu, obezbediprostor za sastanke i rad Odbora,

imenuje osobu koja se u Op{tinibavi pitawima mladih (koordina-tora Kancelarije za mlade), a koja}e biti zaduèna za komunikacijusa predstavnicima Fondacije iOdbora, da sredstva Op{tinepre baci u Fond do 31. marta 2014.godine, razvije procedure i kri-terijume za dodelu sredstava Fo -nda inicijativama u Op{tini ida vr{i monitoring i evaluacijudodeqenih sredstava iz Fonda.

Sredstva Op{tine i SredstvaFondacije }e se dodeqivati pre -ma javnom pozivu i iskqu~ivopre ma dostavqenim predlozimaprojekata koji zadovoqavaju pos -tavqene kriterijume i saglasnougovorima potpisanim sa autori -ma dostavqenih projekata. Pro-ces selekcije predloènih pro je-kata vr{e ~lanovi Odbora kojibudu izabrani.

Stranu pripremila: Sawa Radosavqevi}

FFoonnddaacciijjaa AAnnaa ii VVllaaddee DDiivvaacc ppoottppiissaallaa uuggoovvoorr ssaa OOpp{{ttiinnoomm BBllaaccee


Za ure|ewe puteva i sport-skih terena, op{tina @itora|eje ove godine izdvojila iz buxetapreko trideset miliona dinara.

O~ekuje se da tereni budusre|eni pred po~etak fudbalskesezone, kako bi se utakmiceigrale na kvalitetnoj podlozi.Tako }e tereni u Staroj Bo -ùrni, Badwevcu, Gruda{u iJasenici biti spremni za sudi-jsku pi{taqku.

Predsednik op{tine @ito -ra|a, Goran Stojkovi}, naglasioje da }e pored ovih terena, bitiura|eni i seoski putevi, apo~e}e i priprema puta za as-faltirawe izmedju Gruda{a iGorweg Crnatova. Stojkovi}tako|e dodaje da se ovde ne}estati, ve} }e se raditi naure|ivawu ostalih atarskihputeva i prilaza.

Op{tina @itora|a ure|uje puteve i terene

Na osnovu ~lana 57. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik R. Sr-bije“ br.124/12) i Odluke o pokretawu postupka javne nabavke malevrednosti dobara br.404-2/2014-01 od 24.02.2014. godine, OP[TIN-SKA UPRAVA OP[TINE @ITORA\A, Topli~ki heroji 53,18412 @itora|a, objavquje

POZIV

za podno{ewe ponuda u postupku javne nabavke male vred-nosti za javnu nabavku dobara – kancelarijskog materijala

za potrebe organa i slu`bi op{tinske uprave

1.) Naziv, adresa i internet stranica naru~ioca: Op{tina@itora|a, ul. Topli~ki heroji br. 53, 18412 @itora|a, www.zi-

toradja.org. 2.) Vrsta naru~ioca: organ jedinice lokalne samouprave 3.) Vrsta postupka javne nabavke: postupak javne nabavke male

vrednosti.4.) Opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz op{teg re~nika

nabavke:Predmet javne nabavke je nabavka kancelarijskog matreijala,

Naziv i oznaka iz op{teg re~nika nabavki 30192000 – kancelarijskimaterijal

5.) Kriterijum, elementi kriterijuma za dodelu ugovora:Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude je najnià ponu|ena

cena.6.) Ponude sa varijantama nisu dozvoqene.7.) Preuzimawe konkursne dokumentacije: Konkursna dokumentacija moè se preuzeti sa Portala javnih

nabavki, a dostupna je i na internet stranici naru~ioca - www.zi-

toradja.org

8.) Na~in podno{ewa ponuda i rok:Ponude sa pripadaju}om dokumentacijom, dostavqaju se u

zatvorenoj i zape~a}enoj koverti na adresu naru~ioca –: Op{tin-ska uprava op{tine @itora|a, ul. Topli~ki heroji br. 53, 18412@itora|a „Ne otvarati – Nabavka dobara (kancelarijskog matrei-jala, broj nabavke 404-2/2014-01“ po{tom, ili li~no preko pisarnicenaru~ioca. Na pole|ini koverte obavezno navesti naziv, adresu,broj telefona i faksa ponu|a~a, kao i ime osobe za kontakt i e-adresu.Rok za podno{ewe ponuda je 07. 03.2014.godine do 09,00 ~asova (donavedenog roka moraju sti}i i sve ponude poslate po{tom)

9.) Mesto, vreme i na~in otvarawa ponuda:Javno otvarawe ponuda obavi}e se u prostorijama SO @itora|a,

ul. Topli~ki heroji br. 53 mala sala SO . Ponude }e se otvarati07.03.2014. godine u 09.30 ~asova.

Otvarawu ponuda mogu prisustvovati sva zainteresovana lica.Predstavnici ponu|a~a moraju imati potpisano i overenoovla{}ewe koje }e predati Komisiji za javnu nabavku pre otvarawaponuda.

10.) Rok za dono{ewe odluke: Odluka o dodeli ugovora bi}e doneta u roku od 7 (sedam) dana od

dana javnog otvarawa ponuda i bi}e dostavqena svim ponu|a~ima uroku od 3 (tri) dana od dana wenog dono{ewa.

11.) Osobe za kontakt: Gordana Mihajlovi} 062/265216, GoricaStojkovi} 062/256273, Mirjana Deni} 062/265603

Na osnovu ~lana 57. Zakona o javnim nabavkama („Slu`beni glasnikRepublike Srbije“ br. 124/12) i Odluke o pokretawu postupka javnenabavke dobara br. 404-3/2014-01 od 25.02.2014. godine,

OP[TINA @ITORA\A, ul. Topli~ki heroji br. 5318412 @itora|a

objavquje

POZIVza podno{ewe ponuda u postupku javne nabavke male

vrednosti za javnu nabavku dobara-nabavka pogonskoggoriva za potrebe op{tine @itora|a u 2014 godini

1.) Naziv, adresa i internet stranica naru~ioca: Op{tina@itora|a, ul. Topli~ki heroji br. 53, 18 412 @itora|a, www.zi-

toradja.org

2.) Vrsta naru~ioca: Organ jedinice lokalne samouprave 3.) Vrsta postupka javne nabavke: Postupak javne nabavke male

vrednosti.4.) Opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz op{teg re~nika

nabavke:Predmet javne nabavke su dobra-nabavka goriva

Naziv i oznaka iz op{teg re~nika nabavki su: 0910000-Goriva5.) Kriterijum, elementi kriterijuma za dodelu ugovora:

Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude je najnià ponu|enacena

6.) Ponude sa varijantama nisu dozvoqene.7.) Preuzimawe konkursne dokumentacije:

Konkursna dokumentacija moè se preuzeti sa Portala javnihnabavki, a dostupna je i na internet stranici naru~ioca - www.zi-

toradja.org

8.) Na~in podno{ewa ponuda i rok:Ponude sa pripadaju}om dokumentacijom, dostavqaju se u

zatvorenoj i zape~a}enoj koverti na adresu naru~ioca: Op{tinaìtora|a, ul. Topli~ki heroji br. 53, 18 412 @itora|a „Ne otvarati- Nabavka dobara, broj nabavke 404-3/2014-01“ po{tom, ili li~nopreko pisarnice naru~ioca. Na pole|ini koverte obavezno navestinaziv, adresu, broj telefona i faksa ponu|a~a, kao i ime osobe zakontakt i e-adresu.

Rok za podno{ewe ponuda je 05.03.2014. godine do 12,00 ~asova(do navedenog roka moraju sti}i i sve ponude poslate po{tom)

9.) Mesto, vreme i na~in otvarawa ponuda:Javno otvarawe ponuda obavi}e se u prostorijama SO

@itora|a, ul. Topli~ki heroji br. 53 mala sala SO. Ponude }e seotvarati 05.03.2014. godine u 13.00 ~asova.

Otvarawu ponuda mogu prisustvovati sva zainteresovana lica.Predstavnici ponu|a~a moraju imati potpisano i overenoovla{}ewe koje }e predati Komisiji za javnu nabavku pre otvarawaponuda.

10.) Rok za dono{ewe odluke: Odluka o dodeli ugovora bi}e doneta u roku od 7 (sedam) dana

od dana javnog otvarawa ponuda i bi}e dostavqena svim ponu|a~imau roku od 3 (tri) dana od dana wenog dono{ewa.

11.) Osobe za kontakt: Bojan Mil~ev , 062/204 485


Na 36. Me|unarodnom sajmuturizma, koji je od 27. februarado 2. marta odràn u Beogradu,svoje turisti~ke potencijalepre d stavilo je blizu 1.000 izla -ga ~a iz 54 zemqe sveta. Me|uizlaga~ima iz Srbije, biv{ih ju-goslovenskih republika, Rumu-nije, Gr~ke, Italije, Kipra,Ar ge ntine, Brazila, Indonezije,Tunisa, Maroka, Australije idru gih zemaqa, turisti~ke pote -ncijale mnogobrojnim posetio -cima iz zemqe i inostranstvaponuduli su i turisti~ki rad-nici Toplice.

Otvaraju}i ovu manifesta -ciju, ministar regionalnog raz -voja i lokalne samouprave ivr {ilac funkcije ministra pri -vrede Igor Mirovi} rekao je daje Srbija pro{le godine od tur-izma imala rekordan prihod odskoro milijardu dolara i da o~e -kuje da taj iznos u ovoj godinibude ve}i.

Svoju turisti~ku ponuduPro kupqe, Kur{umlija, Blace,Bojnik, Lebane i Medve|a pred-stavili su u sklopu Turisti~kogklastera radanskog podru~ja„Radan klaster“.

Direktor Turisti~ke organi-zacije Prokupqe Goran [qivi}rekao je da oni po drugi putu~estvuju na jednoj ovakvoj mani-

festaciji i da su posetiocimaprezentovani skoro svi potenci-jali koji mogu da privuku turisteda posete i ovaj deo Srbije.

- Prokupqe mnogo toga moèda ponudi turistima. Arheolo { -

ko nalazi{te koje se nalazi uselu Plo~nik kod Prokupqa,mno gobrojne crkve i manastiri,odmarali{te „Beli Kamen“, bo-ravak u prirodi, razvoj seoskogturizma je ne{to {to jo{ u pot-punosti nije iskori{}eno. Crk -va Svetog Prokopija, zadu`bina„Savi}evac“ na brdu Hisar, man-astir Svetog \or|a, crkva Sve-tog arhangela Mihaila i Gavrilau Konxequ, arheolo{ko nala zi -{te Plo~nik, odmarali{te „Be -li Kamen“, seosko gazdinstvo

„Grebac“, netaknuta priroda pla-nine Jastrebac i Radan, kao imnogobrojne manifestacije koje

se organizuju tokom godine je ne -{to {to se nudi turistima iz ze -mqe i inostranstva, rekao je on iistakao da je {tand Op{tineProkupqe bio izuzetno pose}en.

Boravak na sajmu turisti~ki

radnici Prokupqa iskoristilisu za obilazak mnogobrojnih do -ma}ih i stranih {tandova, raz-me nu iskustava o radu i da dogo -vore saradwu sa turisti~kim ra -d nicima iz drugih op{tina Sr-bije.

Direktorka Narodnog muzejaToplice u Prokupqu Julka Kuz-manovi} Cvetkovi} rekla je da suoni posetiocima prezentovalisve kulturne i istorijske vred-nosti op{tina Topli~kog upra v -nog okruga i da su se pose ti oci

mogli upoznati sa turisti~kim idrugim potencijalima kojimaras polaè ovaj deo Srbije.

Svoje potencijale u razvojuseoskog turizma predstavio jeGoran Milenkovi} iz selaKlisurica kod Prokupqa.

- Prokupa~ka op{tina raspo -laè takvim prirodnim poten-cijalima koji nisu dovoqnois ko ri{}eni. Budu}nost u raz -voju turizma u narednom perioduleì u boravku u prirodi i zbogtoga je neophodno poklonitive}u pa`wu razvoju seoskog tur-izma, rekao je on i dodao da on usvom seoskom doma}instvu naGrepcu nudi sme{taj u lepo op -remqenim dvokrevetnim i tro -kre vetnim sobama, doma}u hranu,

aktivan boravak u netaknutojprirodi podno planine Jastre-bac.

Direktor Turisti~ke organi-zacije Op{tine Kur{umlijaIvan Kova~evi} rekao je da ovajdeo Toplice posetiocima nudibogat istorijski i turisti~kisadràj.

- Nadaleko ~uven prirodnifenomen \avoqa varo{, mnogob-rojne crkve i manastiri, Prolomi Lukovska bawa sa svojim boga-tim sadràjima, mnogobrojni is-torijski spomenici, velikapo nu da seoskih doma}instava iqubazni doma}ini su potenci-jali koji se nude doma}im i inos-tranim posetiocima, rekao jedire ktor i istakao da je ovu op{ -tinu pro{le godine posetilovi{e desetina hiqada gostiju.

Predstavnik Turisti~ke or-ganizacije „Nirvana“ iz BlacaMiodrag Grbi} rekao je da jewihov ciq prisustva na sajmuprezentovawe privrednih idrugih potencijala op{tine.

- Sa skoro dva miliona sta-bala {qive i manifestacijom„Sajam {qive“, koja se ve} 10 go-dina odràva u Blacu, ova top -li~ka op{tina je postala poz na-ta u Srbiji. Na{ ciq je da na ovumanifestaciju privu~emo i go -ste iz inostranstva, rekao je on idodao da je bla~ka op{tina pos -ta la poznata i po mlekari „La -zar“, jednoj od najve}ih privat-nih mlekara u Srbiji, koja dne -vno prera|uje vi{e od 60 hiqadalitara mleka.

- Mnogobrojni posetioci iinteresovawe potencijalnih tu -rista za boravak u Toplici je do -kaz da je zajedni~ki nastup {estop{tina podno planine Radan naMe|unarodnom sajmu turizma upotpunosti uspeo, rekao je Goran[qivi} i dodao da su oni pose-tiocima predstavili i mnogob-rojne suvenire.

D.B.

Deo svoje prezentacije ~lanice Turisti~kog klastera radanskogpodru~ja predstavile su putem reqefa. Na velikom reqefu bile suobeleène sve op{tine radanskog podru~ja, istorijska mesta, jez-era i druge znamenitosti.

- Prezentacijom ovog dela Srbije pomo}u reqefa nastojali smoda posetioce bliè upoznamo sa potencijalima koje nudimo turis-tima, rekao je [qivi} i dodao da su Kompanija „Hisar“ i „Proku-pac“ pomogli nastup Prokup~ana na sajmu.

JJeeddiinnssttvveennaa pprreezzeennttaacciijjaa kkllaasstteerraa

Topli~ani na Sajmu turizma

Prezentovani turisti~ki potencijali

Udruèwe rezervnih vojnihstare{ina povodom godi{wiceTopli~kog ustanka organizo-valo je predavawe na kome jepredsednik udruèwa i pre-dava~, penzionisani oficirSande Petkovski govorio ociqevima Topli~kog ustanka.

Petkovski je podsetio da je uTopli~kom ustanku u~estvovalo13 hiqada ustanika, koji su stvo-rili komitsku dràvu na linijifronta od 240 kilometara, du-

bina teritorije bila joj je 80kilometara.

- Oficiri Kosta Pe}anac iKosta Vojinovi} bili su poslatiod strane Komande srpske vojskeda formiraju podr{ku bokovimasrpke vojske koji treba da krenuiz Gr~ke u proboj Solunskogfronta, objasnio je on.

Predsednik Udruèwa rez-ervnih vojnih stare{ina u svompredavawu je jo{ rekao da su za-jedni~kom akcijom bugarski i

austrougarski vojnici ustanakugu{ili u krvi, a da su vo|e us-tanka i sami ustanici dolazak

srpske vojske sa~ekali vojevaju}ipo planinama Kopaonik, Radan,Sokolica, Pasja~a i Vidojevica.

Predavawe povodom Topli~kog ustanka


Udruèwe vinogradara „Toplica“ Prokupqe organizovalo jemanifestaciju pod nazivom „Dani vina 2014“. Na ovoj jedinstvenojprivredno-kulturnoj manifestaciji okupili su se vinogradari izmnogih sela Prokupqa, Mero{ine i @itora|e, kao i mnogobrojniqubiteqi dobrog vina.

Na po~etku manifestacije predsednik prokupa~kog udruèwavinogradara Slobodan Stankovi} rekao je da je, u odnosu na pro{lo-godi{wi mini-sajam vinogradara, ove godine prisutan ve}i brojmladih.

- Ove godine na manifestaciji imamo ve}i broj mladih vino gra -dara, {to daje nadu da }e se ovim poslom baviti sve vi{e i vi{ena{ih sugra|ana. Poznato je da je na{ grad nekada bio poznat i vangra nica na{e zemqe po proizvodwi velikih koli~ina razli~itihvrsta kvalitetnog vina. Zato je jedan od ciqeva udruèwa poku{ajda se vrati taj prepoznatqivi znak i da se Prokupqe ponovo pojavina vinogradarskoj mapi Srbije, rekao je Stankovi} i dodao da jedobro {to se povr{ine pod vinovom lozom u prokupa~koj op{tinipove}avaju.

Otvaraju}i ovu manifestaciju predsednik Op{tine Prokupqedr Qubi{a \urkovi} rekao je da rukovodstvo lokalne samoupraveu granicama svojih mogu}nosti èli da pomogne razvoju poqo-privrede.

- Bez obzira na sve finansijske te{ko}e prisutne u radu, ruko -vo dstvo lokalne samouprave }e izdvojiti deo novca za pomo} poqo-privrednicima, a samim tim i vinogradarima, rekao je on i dodaoda u ovom delu Srbije postoje idealni uslovi za razvoj vino gra -darstva i proizvodwu dobrog vina. On smatra da je dobro {to se naovoj manifestaciji okupio veliki broj mladih vinogradara koji suposetiocima i qubiteqima dobrog vina ponudili svoje proizvode.

Svim izlaga~ima dodeqena su priznawa za u~e{}e, dok su najbo-qim proizvo|a~ima podeqena posebna priznawa.

Ikonu „Sveti Trifun“ dobila je Dara Nikoli}, èna iz Pro -kupqa koja se godinama bavi vinogradarstvom i proizvodwom vina,koja je i ove godine, kao i pro{le, izloìla svoje proizvode na man-ifestaciji.

Na osnovu mi{qewa komisije, ove godine najkvalitetnije vinoimao je proizvo|a~ Miodrag Qubisavqevi} iz sela Bele Vode.Drugo mesto pripalo je Neboj{i Mihajlovi}u iz sela Poto~i}, atre}e Slavi{i Maleti}u iz Velike Plane.

- Vinogradarstvom se moja porodica bavila decenijama. Ja samsama sa radom u vinogradu krenula pre 15 godina. U svom vinogradu,koji se nalazi u ataru sela \urovac, ne koristim hemijska sredstvai pesticide. Za za{titu koristim iskqu~ivo plavi kamen, a |ubre -we vr{im stajwakom, rekla je Dara Nikoli} i naglasila da u svojimvinogradima ima sorte gro`|a prokupac, game, kardinal i druge. Pore~ima jedine ène udruèwa vinogradara organska proizvodwagro`|a omogu}ila je i proizvodwu kvalitetnog crnog vina i rak-ije. U razgovoru sa wom saznali smo da ona najve}i deo poslova uvinogradu radi sama i da te poslove radi sa velikim zadovoqstvom.

- Veliku pomo} u organizaciji manifestacije imali smo odstrane rukovodstva lokalne samouprave i JKP „Tr`nice“, rekao jepredsednik Udruèwa vinogradara „Toplica“ Stankovi} i dodao danaredne godine planiraju da na ovu manifestaciju pozovu i vino -gra dare iz susednih op{tina Topli~kog upravnog okruga.

D.B.

Vinogradari Toplice i Prokupqa obeleìli su svoju slavu „Sve-tog Trifuna“, za{titnika vinogradara. Najve}i broj vinogradaraorezao je prve ~okote u svojim vinogradima. Tako je bilo i u„Topli~kim vinogradima“ u selu Gojinovac, ~iji vinogradi se pro-stiru na povr{ini od 35 hektara.

- Bilo bi dobro kada bi primer porodice Kova~evi} iz sela Go-jinovac, koji su pre nekoliko godina u svom rodnom selu krenuli sapodizawem novih zasada vinove loze, sledile i druge porodice uprokupa~koj op{tini. Ovi vinogradi su omogu}ili da se ovde stalnozaposli vi{e od 10 radnika iz Gojinovca, [i{manovca, DoweKowu{e i drugih okolnih sela. Radnici, koji su stalno zaposleni ioni koji privremeno rade i po nekoliko meseci, sada ne}e napustitisvoja seoska imawa, rekao je paroh konxeqski protojerej MladenSimi} tokom obilaska vinograda. On je vinogradarima poèleodobar i kvalitetan rod i podizawe novih zasada.

Menaxer u „Topli~kim vinogradima“ Dragan Kova~evi} rekao jeda su pro{le godine preradili skoro 145 tona razli~itih sortigro`|a.

- Izuzetno lepo vreme omogu}ilo je da sa rezidbom pojedinihsorti gro`|a krenemo polovinim januara. Ove godine o~ekujem ve}uproizvodwu za skoro 20 odsto. Zbog toga }e se u narednom perioduvi{e raditi na zavr{etku vinskog podruma ~ija korisna povr{inabi trebalo da iznosi oko 7.200 metara kvadratnih, rekao je on i dodaoda oni, kao i do sada, veliku pa`wu poklawaju proizvodwi kvalitet-nih sorti gro`|a i vina.

Udruèwe vinogradara „Toplica“ Prokupqe

Sve vi{e mladih vinogradaraVinogradari obeleìli svoju slavu

Krenula rezidba

Sredinom fabruara zvani~no je krenula registracija i prereg-istracija poqoprivrednih gazdinstava koja }e trajati do 31. marta.Dokumentaciju za registraciju i preregistraciju poqoprivrednicisu dobili na ku}ne adrese. Poqoprivrednici koji nisu dobilipotrebnu dokumentaciju, istu mogu da uzmu u ekspozituri Uprave zatrezor (biv{a zgrada SDK).

Pro{le godine na teritoriji ~etiri op{tine Topli~kog up-ravnog okruga bilo je registrovano blizu 11.000 gazdinstava.

- Zaposleni u Odeqewu za poqoprivredu Op{tine Prokupqe po-qoprivrednicima }e pruìti neophodnu pomo} prilikom popuneformulara. Bude li interesovawe poqoprivrednika za popununeophodne dokumentacije veliko, ovaj posao }e se vr{iti u velikojSkup{tinskoj sali, rekao je rukovodilac ovog odeqewa Sr|an Sta-menkovi} i istakao da }e i tehni~ki sekretari Stru~ne slu`be mes-nih zajednica Op{tine Prokupqe povremeno biti ukqu~eni u ovajposao.

Poqoprivrednici koji su do sada bili registrovani, ponovo bitrebalo da pristupe popuni neophodne dokumentacije (obnovi). Po-qoprivrednici koji do sada nisu bili registrovani, to mogu da uradedo kraja marta. Prilikom popune dokumentacije neophodno je da no-sioci gazdinstava daju {to ta~nije podatke o svojim imawima.

I ove godine, kao i prethodnih, samo registrovana poqo-privredna gazdinstva mo}i }e da ostvare mnoge subvencije i podsti-cajna sredstva koja dodequje Ministarstvo poqoprivrede i pojedinidonatori, re~eno nam je u Poqoprivredno stru~noj i savetodavnojslu`bi Prokupqa. D. B.

Krenula registracija poqoprivrednih gazdinstava

Obnova i registracija do kraja marta


U organizaciji „Fruits Berries“i Visoke poqoprivredno-pre h ra -mbene {kole strukovnih studijaodràno je predavawe za vo}arena kome su eminentni stru~wacipredstavili nove tehnologijepro izvodwe jabuke, {qive i vi -{we. Na ovom predavawu bili suprisutni mnogobrojni vo}ari ipredstavnici udruèwa vo}araiz Prokupqa, @itora|e i Mero -{ine.

Profesor Poqoprivrednogfakulteta iz Novog Sada MarkoDori} govorio je o proizvodwi,standardizaciji i izboru sadnogmaterijala jabuke za intenzivnezasade.

- U vo}arstvu, pa i u pro iz vo -dwi jabuka, sve faze su bitne akose èli ostvariti ekonomskadobit. Ulagawa u ovaj vid proiz -vodwe nisu mala, ali se ona uz do -bar i stru~an rad veoma brzo

vra }aju, rekao je on i naveo pri -mer da se 1900. godine po jednomhektaru sadilo od 70 do 200 sad-ni ca, a 2000. godine od 2.000 do~ak 5.000 sadnica. Dobra obradazemqi{ta, kvalitetan odabir isadwa sadnica, rezidba, za{tita,navodwavawe obezbe|uju dobar ikvalitetan rod, rekao je on i is-takao da se samo na taj na~in

moè vo}e plasirati na inos-trano trì{te.

O intenzivnim zasadima{qi ve, koji se primewuju u zem -qa ma Evropske unije, govorio je

Hrvoje Milunovi}. Po re~imaovog stru~waka dobra i kvali te -tna {qiva koja se izvozi, ne samokao sirovina ve} i u vi{im fa -za ma prerade, veoma brzo oprav-dava sva ulagawa.

- Usled nepovoqnih klima -tskih promena u poqoprivredise u posledwe vreme sve ve}a pa -`wa poklawa novodwavawu, re -kli su u svom izlagawu OliveraLuka~evi} i Dejan Stanko i is-takli da je u Srbiji sistemomnavodwavawa, kako se procewuje,obuhva}eno oko tri odsto poqo-privredno obradivog zemqi{ta.

U posledwe dve godine zabe -le ̀ en je su{ni period. Ni ovo-godi{wa blaga zima nije do p ri -nela pove}awu vlage u zemqi{tu.Zbog svega toga, kao i prognoza

stru~waka, neophodno je {to vi -{e da se radi na sistemima zanavodwavawe u skoro svim oblas-tima poqoprivrede, rekli su st -ru ~waci i istakli da se iz bu xeta Ministarstva poqoprivrede ipredpristupnih fondova EU svevi{e novca izdvaja za nabavkusistema za navodwavawe.

O uspostavqawu i funkci o -nisawu Prognozno izve{tajnihslu`bi i iskustvima rada istih uVojvodini govorila je HajnalkaBognar Pastor. Predavawe pro-

fesora Nenada Mitrovi}a o za -{ titi {qive, vi{we i jabukepri vuklo je najve}u pa`wu pri su -

tnih poqoprivrednika. Po re -~ima ovog eminentnog stru~wakaza za{titu biqa izuzetno je va -`no da svaki poqoprivrednikzna kada, kako i na koji na~in daupotrebi za{titna sredstva.

- Na na{em trì{tu u pos le -dwe vreme pojavila su se raznasredstva iz zemqe i inostranstvaza za{titu biqa. Zbog toga jeizu zetno va`no da se prilikomkupovine i upotrebe poqopriv -re dnici konsultuju sa stru~ wa -cima za za{titu biqa o samojupo trebi tih sredstava, rekao jeon i dodao da }e do}i vreme kada}e vo}ari, koji èle ozbiqno dase bave proizvodwom vo}a i svojeproizvode plasiraju na inostra -no trì{te, morati da vode dne -vnike o upotrebi za{titnihsre dstava overene od strane li-ce nciranih stru~waka.

Srbija sa svojim povoqnimklimatskim uslovima, velikimobradivim povr{inama, prime -nom novih tehnologija i znawa iodgovornim radom moè biti ve-liki izvoznik mnogih poqopriv -rednih proizvoda, pa i samog vo -}a, rekli su predava~i i zakqu -~i li da se jo{ ve}i profit od

izvoza vo}a moè ostvariti akose ono prodaje u vi{im fazamaprerade.

D. B.

Poqoprivrednici u {kolskim klupama

Znawem do profitabilne proizvodwe

- Amfiteatar Visoke poqoprivredno-prehrambene {kolestrukovnih studija, koji ima 218 mesta, bio je popuwen do posledwegmesta. Dobro izvr{ene pripreme i blagovremena informisanostsamih poqoprivrednika i mnogih udruèwa doprineli su izuzetnovelikoj pose}enosti ovom predavawu, rekao je Vlada Markovi},predstavnik „Fruits Berries“ u Prokupqu.

PPuunn aammffiitteeaattaarr

Vladan Markovi}, predstavnik firme „Fruits Berries“ uProkupqu, organizovao je predavawe za vo}are u prokupa~kom seluMikulovac. Osim o proizvodwi, za{titi i skladi{tewu vo}a naovom predavawu, na kome se okupio veliki broj vo}ara, bilo je gov-ora i o podsticajnim merama koje nudi ova organizacija iz Danske iMinistarstvo poqoprivrede Srbije u ovoj godini.

PPrreeddaavvaawwee uu MMiikkuulloovvccuu

Krajem februara odràna jeSkup{tina udruèwa p~elara„P~elica“ Prokupqe na kojoj jera zmatran Izve{taj o radu zapro{lu i Plan rada za ovu godinu.

Predsednik ovog udruèwaVuki} Joksimovi} rekao je da su,pored niza aktivnosti, velikipomak napravili u omasovqewuudruèwa.

- Tokom pro{le godine udvo s -tru~en je broj ~lanova udruèwakoje sada broji skoro 80 ~lanova.Osim prijema novih ~lanova, ve-liku pa`wu posvetili smo edu -ka ciji ~lanstva u ciqu pobo q-{awa zdravstvenog stawa p~ela,ve}oj i kvalitetnijoj proiz vo d -wi meda, rekao je on i dodao da suta predavawa odràli profeso -ri Visoke poqoprivredno-pre -

hra mbene {kole strukovnih stu -di ja u Prokupqu i eminentni st -ru~waci iz oblasti p~ela rs tva.

Pored edukacije, p~elari suobilazili pojedine sajmove p~e -larstva i p~eliwih proizvoda isara|ivali sa srodnim organi-zacijama iz drugih gradova Sr-bije. I na ovoj skup{tini jeis taknuto da je neophodna boqasaradwa p~elara i vo}ara da pri-likom tretirawa vo}a ne do|e douni{tavawa p~ela.

Udruèwe je u pro{loj go-dini, osim VPP[, imalo dobrusa radwu i sa Poqoprivredno st -ru ~nom i savetodavnom slu`bomu Prokupqu, Poqoprivrednom{kolom „Rado{ Jovanovi} Se -qa“, Biznis inkubator centrom,lo kalnom samoupravom, pro ku -

pa~kom Veterinarskom stanicomi drugima.

- U saradwi sa Biznis inkuba -tor centrom planiramo da na p -ravimo projekat namewen for -mirawu klastera udruèwa p~e -la ra na teritoriji Prokupqa,krenemo sa realizacijom Elabo-rata o razvoju p~elarstva do2020. godine, koji je u me|uvre-menu napravqen, rekao je Joksi-movi} i dodao da bi ove godinetrebalo da se uradi zdravstvena

sanacija p~eliwaka od bolestivaroze i nozemoze.

^lanovi udruèwa }e i to komove godine imati odre|ena pre -davawa i posete pojedinim ma ni-festacijama posve}ene medu.

Nakon usvajawa Plana rada zaovu godinu prof. dr sa VPP[Dragoslav Cvetkovi} odrào jepredavawe na temu „Uticaj pra -vi lnog uzimqavawa p~ela na pro -le}ni razvoj p~eliweg dru {tva.

D.B.

Odràna Skup{tina udruèwa p~elara „P~elica“

Udvostru~en broj ~~llaannoovvaa


U Narodnom muzeju Toplice po prvi put je povodom Dana drà -vnosti odràna sve~ana akademija, kojom su okon~ane petodnevnesve~anosti posve}ene ovom dràvnom prazniku.

Nastupiv{i sa odlomkom iz „Srpske drame“, glumci proku pa -~kog amaterskog pozori{ta „Hranislav Dragutinovi}“ otvorili suprogram akademije. Sa delom svog repertoara u programu oveakademije u~estvovao je i me{oviti hor prokupa~ke Gimnazije, podrukovodstvom profesorke muzi~kog Tawe Cvetanovi}. Besedu oPrvom srpskom ustanku i Sretewskom ustavu, wihovom zna~aju zasrpski narod u podizawu temeqa moderne srpske dràve, pro~italaje istori~arka Istorijskog arhiva Toplice Ana Miqkovi}.

^lan Op{tinskog ve}a za obrazovawe u Op{tini ProkupqeDragan Radojkovi} otvorio je izlo`bu fotografija, dokumenata ipredmeta, posve}enu 210. godi{wici od izbijawa Prvog srpskog us-tanka i stvarawu moderne srpske dràve. Istori~ari Petko Mar-janovi} i Darko @ari} autori su ove izlo`be.

- Ponosimo se time da smo jedan od retkih muzeja u zemqi koji jeorganizovao izlo`bu povodom ovog jubileja. Wome smo èleli daposetioce vratimo u vreme Prvog srpskog ustanka i podsetimo ihna junake iz tog vremena, koji su postavili temeqe slobodne Srbije,podvukao je Petko Marjanovi}.

- Prvi moderni srpski ustav usvojen je 1835. godine na Sretewe,kada su postavqeni temeqi moderne srpske dràve, koja je svoje ko-rene za~ela ba{ u Prvom ustanku i borbi Kara|or|a i srpskih us-tanika, a koju je kasnije knez Milo{ preneo na diplomatski teren.Sretewski ustav bio je moderniji ustav tog vremena i kao takav nijeodgovarao ni velikim silama ni kwazu Milo{u, pa je ubrzo zamewentakozvanim Turskim ustavom, rekao je ve}nik Radojkovi}, ot-varaju}i izlo`bu o 210 godina od izbijawa Prvog srpskog ustanka istvarawa moderne srpske dràve. L.S.

U saradwi sa Narodnim muzejem Toplice, u~enici Osnovne {kole„9. oktobar“ i Gimnazije „Topli~ki heroji“ organizovali su javni ~aso Prvom srpskom ustanku.

Talentovani u~enici recitatori iz ovih {kola kazivali su sti-hove na{e epske poezije. Me|u wima su bile „Po~etak bune protivdahija“, stihovi posve}eni Kara|or|u, besede prote Mateje Ne-nadovi}a, dramski ske~ „Snovi|ewe“ i stihovi VladislavaPetkovi}a Disa i Oskara Davi~a, koji su mnogo kasnije opevalihrabrost i slavu srpskih ratnika.

- Javni ~as posve}en Sretewu, izveden kao kombinovani ~as is-torije i srpskog jezika, pokazao je da se na jedan zanimqiv na~inmoè obeleìti dràvni praznik, ali i u~enicima i gra|anima pri-bliìti vreme, qudi i obi~aji, jedna epoha. Javni ~asovi su vid ino-vacija, rekla je profesorka iz O[ „9. oktobar“ Marina Stefanovi},dodaju}i da su u pripremi ovog ~asa u~estvovale i profesorke Slav-ica Milenkovi}, Dragana Dimitrov, kao i Dragana Aleksi}.

Kroz poeziju, dramske i druge oblike iz svih oblasti srpskogstvarala{tva, u~enici ove dve {kole ispri~ali su jedan od najpre-sudnijih doga|aja iz na{e istorije. L.S.

Po prvi put ove godine prokupa~ki osnovci i sredwo{kolciu~estvovali su u obeleàvawu Sretewskih susreta u na{em gradukazuju}i stihove iz epske narodne poezije. U samom na~inu kazivawastihova recitatori su pokazali veliku nadahnutost juna{tvom us-tanika i hajduka, koji su kroz svoju borbu pomagali stvarawesavremene srpske dràve. Ovo je prvi put da za ovaj praznik ustanovekulture sara|uju sa {kolama i wihovim talentovanim recita-torima, ali obe}ali su da }e slede}e godine na ovaj dan biti zajedno,kako je ispred Biblioteke rekao Zoran Cvetkovi}.

Ova sve~anost je bi -la utoliko zanimqivija{to je recitatore oce -wivao tro~lani ìri, ada oni to nisu znali.Prema mi{qewu ì ri -ja, kojim je predsedavaoprokupa~ki glumac Mi -roqub Mirovi} Facir,najboqi recitator bioje Veqko Veqovi} izOsnovne {kole „Mili}Raki} Mirko“. Svi u~es-nici ove sve~anosti do-bili su na poklon kwige„Vi{ak slobode“ i „Dos-tojanstvene senke“ au-tora Zorana Cve tko-vi}a, a prvonagra|enatri takmi~ara dobi}e besplatne ulaznice za prokupa~ki bazen.

L.S.

Javni ~as u~enika povodom Sretewa

O najpresudnijem doga|aju iz na{e istorije

Prokupa~ki u~enici povodom Sretewskih susreta

Stihovi iz epske narodne poezije

Sve~ana akademija povodom Dana dràvnosti

Da se ne zaboravi

U aprilu mesecu u na{em gradu u organizaciji prokupa~kog pio-nira filma @ikice Jovanovi}a bi}e organizovan Me|unarodni fes-tival kratkog filma.

- Ovo je tre}i put po redu da se ovaj festival organizuje, ali we-govo dosada{we ime „Akcija“ bi}e zameweno nazivom „Prokupa~kime|unarodni festival kratkog filma“, istakao je Jovanovi}, koji jesa svojim filmovima u~estvovao na mnogobrojnim festivalima una{oj zemqi i svetu, ~esto osvajaju}i nagrade.

U organizacijife stivala u~estvujuTuristi~ka organiza -cija Op{tine Pro ku -pqe i nevladina or ga-nizacija EHO, a ko n -kurs je otvoren dokraja marta. Na fes-tival se mogu prijav-iti kratkometra`nifilmovi u trajawu do15 minuta igranog,dokumentarnog, animiranog i eksperimentalnog ànra.

L.S.

Me|unarodni festival kratkog filma u Prokupqu

Po tre}i put


TOPLI^KE NOVINE • Osniva~ i izdava~: Op{tina Prokupqe, Slu`ba za odnose sa javno{}u, ul. Nikodija Stojanovi}a

2 • Redakcija: Mirjana Mari}, Qiqana Mirovi}, Lidija Stamenkovi}, Dragan Bjeli}, Milan Krsti}, Nina \or|evi}, Zor-

ica Milivojevi} • Lektura: Dragana Stankovi} • Foto: Dragi Stojkovi} • Dizajn i tehni~ko ure|ewe: PRADO - Prokupqe

• [tampa: Prado, Prokupqe

U~enici Osnovne {kole „Mili} Raki} Mirko“ imali su privi-legiju i zadovoqstvo da ugoste pisca koji pi{e kwige za decu imlade, a koje pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Re~je o Uro{u Petrovi}u iz Gorweg Milanovca, koji je napisao 11 ro-mana, a posledwi za sada, pod nazivom „Deca bestragije“ objavqen u2013. godini predstavqa nevi|en splet epske fantastike, pseudois-torije sa elementima slovenske mitologije i pustolovne bajke.

Jo{ jedan od razloga wegovog gostovawa je i obeleàvawe Svet-skog dana kwige i autorskih prava.

Druèwe sa piscem je bilo opu{teno i veselo, jer su deca, kakokaù, imala utisak da ga ve} poznaju po{to su ga gledala na TV, apotom su se sloìla da je to bio jedan od najinteresantnijih susretasa piscem, zato {to se odvijao u vidu razgovora, a ne u klasi~nom iuobi~ajenom i{~itavawu odlomaka iz kwiga.

Ovaj pisac je i za druèwe sa prokupa~kim |acima pripremio ve-liki broj pitawa, koja su iziskivala mudro razmi{qawe, za koje bideca, posle davawa ta~nog odgovora, bila nagra|ena lopticom salikom smajlija. Ona }e, kako se Petrovi} na{alio, zna~iti po~etakde{avawa veselih stvari, a sam dobitnik loptice }e uvek bitidovitqiv i domi{qat.

Deca su brzo i interesantno razmi{qala i pisac je bio zadovo-qan izma{tanim, ali samo oni koji su dali ta~ne odgovore su bilinagra|eni na originalan i dosad nevi|en na~in.

Ovo druèwe odvijalo se kao svojevrsni spoj kwièvnog susreta,kreativne radionice i pozori{ne predstave, umetni~ko intelektu-alni performans, koji je i ovaj put protekao u interaktivnomdruèwu i koje }e sigurno deca dugo pamtiti i prepri~avati.

Gostovawe je odràno u organizaciji Narodne biblioteke „RadeDrainac“, koja }e se potruditi da ovakav i ba{ susret sa Uro{emPetrovi}em omogu}i i ostalim {kolarcima iz na{eg grada, kako bii oni u~estvovali u „razmrdavawu vijuga“, susretu sa ~udesnim ineobi~nim humorom pisca, koji je, zajedno sa rasko{nom ma{tom,stavio u svoje kwige, a one sve vi{e postaju i omiqeno {tivoodraslih.

Pisac Uro{ Petrovi} je koautor programa „NTC'sistem u~ewa“.Osniva~ je Mensa Vord Foto Kupa, globalnog fotografskogtakmi~ewa. Jedan je od osniva~a IK iks testa na svetu.

Me|u brojnim nagradama koje je dobio je i Zlatna zna~ka Kul-turno prosvetne zajednice Srbije za doprinos kulturi, kao i neko-liko drugih nagrada, izme|u ostalih i nagrada Zmajevih de~ijihigara 2011. godine za doprinos savremenom izrazu u kwièvnosti zadecu.

L.S.

Jo{ jedan od znamenitih Topli~ana ovih dana naàlost na-pustio je ìvotnu scenu i preselio se u ve~nost, za sobom os-tavqaju}i neizbrisiv trag i humana dela, koja su mu obezbedilazna~ajno mesto u kolektivnom pam}ewu zajedno sanajzaslu`nijim li~nostima za napredak i uzdizawe topli~kogkraja.

Sini{a Er~evi}, magistar ekonomskih nauka dugogodi{widirektor „Tehnogasa“ i nekada{wi predsednik Skup{tineop{tine Prokupqe, kako je nekada glasilo zvawe prvog i na-jodgovornijeg ~oveka u ovoj op{tini, osta}e upam}en, kaobriqantan privrednik, ~ije ime je bilo poznato ne samo u Sr-biji i nekada{woj velikoj Jugoslaviji, ve} i {irom sveta. Owegovom uspe{nom radu svedo~e mnoga na{a inostrana priz-nawa iz oblasti makroekonomije.

Karijeru je zapo~eo u Prokupqu, odmah nakon zavr{etkaEkonomskog fakulteta u Beogradu. Bio je na~elnik zaprivredu, direktor Javnog komunalnog preduze}a i u tri man-data predsednik Skup{tine op{tine Prokupqe. Na polovinitre}eg mandata napu{ta ovu funkciju i odlazi za Ni{, gde jeizabran za potpredsednika Me|uregionalne zajednice. Sa ovefunkcije je u narednim godinama bio u mogu}nosti da jo{ vi{epomogmne topli~kom kraju i doprinese privrednom rastu~itave ju`ne Srbije.

Bio je ~ovek velikog formata, odlu~an, pregalac, uspe{anrukovodilac pokreta~ va`nih aktivnosti i motorna snagarazvoja infrastrukturne izgradwe i privrednog rasta.

Izgradwom fabrike „Tehnogas“, u industrijskoj zoni gradaNi{a na Mramorskom brdu, kojom je li~no rukovodioobezbezbe|ena su mnoga radna mesta, a mnogi Topli~ani , zah-vaquju}i wemu, posao su dobili u ovoj fabrici. Kao predsed-nik Upravnog odbora sistema fabrika „Tehnogas Srbija“ uBeogradu uspostavio je privrednu saradwu sa nema~kom kom-panijom „Messer“ iz Franfurta, koja je kasnije izvr{iladokapitalizaciju „Tehnogasa“. Ta dokapitalizacija je postalaprimer dobre privatizacije i privla~ewa inostranih inves-ticija u srpsku privredu.

Povodom Er~evi}eve smrti telegrame sau~e{}a porodiciuputili su mnogi zna~ajni qudi iz oblasti privrede i kulture,kao i predstavnici Vlade Srbije.

Sini{a Er~evi} osta}e upam}en me|u mnogobrojnim pri-jateqima i poznanicima, i kao dobar i plemenit ~ovek, koji jedao li~ni doprinos mnogim humanitarnim akcijama i pomagaodràvi i narodu. S obzirom da je poticao iz porodice in-telektualaca i slikara sa istan~anim ukusom za umetnost, po-magao je i kulturu i umetnike, kako u Ni{u i Prokupqu, takoi {irom Srbije. Rado je pomagao i svojim Prokup~anima, kadgod je to bilo u wegovoj mo}i.

U istoriju Prokupqa upisan je zlatnim slovima, kao jedanod najuspe{nijih i omiqenih predsednika op{tine, kome suqudi verovali i po{tovali ga.

„Topli~ke novine“ u vi{e navrata pisale su o wegovimprivrednim uspesima. Me|u pripadnicima „sedme sile“ osta}eupam}en kao prijateq, saradnik i dobar doma}in.

M.M.

In memoriamSini{a Er~evi}, nekada{wi predsednik Op{tine Prokupqe

Privrednik i ~ovekvelikog formata

Uro{ Petrovi} u Osnovnoj {koli „Mili} Raki} Mirko“

Povodom nacionalnog dana kwige

TOPLI^KE NOVINE novine br-56... · Srpski ministar gra|evinar - stva u tehni~koj Vladi Velimir...

Documents

Transcript of TOPLI^KE NOVINE novine br-56... · Srpski ministar gra|evinar - stva u tehni~koj Vladi Velimir...