Dinamika Br.4

7/30/2019 Dinamika Br.4

1/16

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU

studijski programi:DRUMSKI SAOBRAAJ, INDUSTRIJSKO INENJERSTVO

MEHANIKA 2

(KINEMATIKA I DINAMIKA)

DINAMIKA: PREDAVANJE BR. 4

Predava: mr Boban Cvetanovi


2/16

2

MEHANIKI RADRad je proces savlaivanja otpora koje telo prua kada ga pomeramo sa

jednog mesta na drugo.

Za savlaivanje otpora koji se suprostavljaju kretanju potrebna je sila odreene veliine.

Mehaniki rad je skalarna veliina jednaka skalarnom proizvodu vektora

pomeranja i vektora sile

(vektor pomeranja je preeni put od nekog poetnog

poloaja M1

do nekog trenutnog poloaja M2

):


3/16

3

Uobiajeno je da se rad krae definie kao proizvod sile i preenog puta u pravcudejstva sile.

A = F .

sOznaka za rad je A, a jedinica je dul (J). Jedan dul je rad koji izvri sila od jednognjutna kada se njena napadna taka pomeri u smeru dejstva za jedan metar:

1J=1N. 1m

1)

RAD KONSTANTNE SILE NA PRAVOLINIJSKOM PUTU

Neka konstantna sila dejstvuje na telo pod izvesnim uglom u odnosu na pravac kretanja.Rad ovde vri ona komponenta sile koja dejstvuje u pravcu kretanja

pa je

A=Fx.s=F.s.cos

Mehaniki rad moe imati

pozitivnu ili negativnu vrednost, pri emu pozitivan rad

proizvode aktivne (pokretake) sile, a negativan rad pasivne (otporne) sile.


4/16

4

Znak rad zavisi od ugla nagiba sile:

Ako je 0x1

, a pozitivan pri pritisku kada je x1

>x2

.


8/16

8


9/16

9


10/16

10

SNAGASam

pojam rada nije dovoljan da okarakterie radne sposobnosti maine koja neprekidno

radi. Veliki rad moe da izvri i mala i velika maina samo to e maloj maini bitipotrebno vie vremena. Znai potrebno je, pri opisivanju karakteristika neke mainenaglasiti i vreme za koje se taj rad moe izvriti. Zato se uvodi pojam snage.

Snaga je rad izvren u jedinici vremena:

Snaga je skalar jednak skalarnom proizvodu vektora sile i vektora brzine:

Jedinica za snagu je vat (W). Jedan vat je snaga koju obavi rad od jednog dula u

jednoj sekundi

Ako sila vri promenljiv rad tokom vremena i snaga je promenljiva veliina


11/16

11


12/16

12

STEPEN KORISNOG DEJSTVAOsnovna namena svih maina je vrenje nekog korisnog rada. Ukupna snaga maine

ne troi se samo na vrenje korisnog rada ve se deo snage troi nasavlaivanje trenja i otpora pri kretanju. Koristan rad Ak je uvek manji od

ukupnog uloenog rada Ap. Ako je Aw izgubljeni rad onda je : Ak=Ap-Aw

Gubici se ne mogu izbei ve

samo smanjiti i iskazuju se stepenom korisnog dejstva

maine . To je odnos korisnog rada i ukupnog rada (ili korisne snage i uloene-

pogonske snage)=Ak/Ap ili =Pk/Pp

Stepen korisnog dejstva je uvek manji od 1.

Ukoliko postoji niz maina (postrojenje) stepen korisnog dejstva sraunava se u

zavisnosti da li su vezane redno ili paralelno


13/16

13


14/16

14


15/16

15

MEHANIKA ENERGIJAEnergija je jedno od osnovnih svojstava materije i javlja se u razliitim oblicima (toplotna,

elektrina, mehanika itd.)

Mehanika energija je skalarna veliina koja karakterie sposobnost tela da pod

odreenim uslovima vri neki mehaniki rad.

Jedinica za energiju je dul

jer su po svojoj prirodi energija i rad bliski.

Tela mogu vriti rad usled steene brzine (tj. usled kretanja) i usled poloaja koji su

kretanjem zauzela . Moe se zakljuiti da u mehanici postoje dva osnovna oblikaenergije:

1.

Kinetika energija (energija kretanja)

2.

Potencijalna energija (energija poloaja)

KINETIKA ENERGIJA

Kinetika energija tela (Ek) je energija mehanikog kretanja tela. Ona je jednaka

polovini proizvoda mase materijalne take i kvadrata njene brzine.


16/16

16

POTENCIJALNA ENERGIJA

Telo moe da doe u takav poloaj da moe da vri rad pri vraanju u prvobitan poloaj.U takvom poloaju telo ima potencijalnu energiju u odnosu na prvobitni poloaj.

Potencijalna energija (Ep) je energija kojom telo raspolae, a zavisi samo od

uzajamnog poloaja tela.

U mehanici postoje dva oblika potencijalne energije:

Gravitaciona

Elastina

Gravitaciona potencijalna energija izraava se radom

koji treba izvriti da se telo sa jednog nivoa podigne na

drugi nivo. Poto je re o radu sile Zemljine tee sledi:

U j-ni H je razlika nivoa.

Elastinu potencijalnu energiju ima telo na kojem je izvren rad protiv neke elastine sile.U sluaju zavojne opruge ona iznosi

Dinamika Br.4

Documents

Transcript of Dinamika Br.4